U zadnjih nekoliko meseci sam imao priliku da dobar deo vremena provedem u metroima velikih gradova.
Moskva,Lisabon i Barcelona.
Zašto je ovo bitno?

Pa i nije. Osim da bih mogao da poredim sam osecaj grada prema tome kako sam video taj delić.

Moskva nije deo ovog putovanja,ali moram da je ubacim kao deo poredjenja.
Dva je malo.
Uvek se traže tri ponude.

Moskovski mesto je dug,veliki,zamšen i svi ljudi su u njemu sive boje.
Izmučeni,tužni i nedostaje im osmeh.
Vozio sam se u svim dobima dana.
Rano ujutro,preko dana i kasno uvece.
Sve je isto!
U osnovnoj skoli na casovia ruskog jezika sam učio kako je moskovski metro prelep,pun mermera i umetničkih skulptura.
Veliki lusteri krase holove tog zdanja.
Sve je istina.
Samo ima jedna mala sitnica.
Pojeo ga je zub vremena.
To sivo se prenelo na sve.

Barcelona ima mnogo čistiji i uredniji metro.
Ljudi imaju osmeh,ali nedostaje momenat osecaja sigurnosti.
Za nekoliko vožnji tim metroom sam video gomilu narkomana(ozbiljnih) i prisustvovao jednoj jurnjavi policije i nekih “finih momaka”.
Crveno je boja koju bih dao ovom gradu.
Metrou.
Opasnost!

Lisabon.
Čist!
Potpuno nasmejan!
I skoro svaka stanica je u plavoj boji.
To je ta boja.
U noci kada sam izlazio u provod.
Vozeci se pomenutim metroom video sam sledece.
Manja grupica starijih tinejdzera,tri devojke i cetiri momka je prevalo neku pesmu.
Jedan od momaka je oko vrata imao okacen zvucnik JBL koji je bio povezan sa mobilnim telefonom.
Simpaticna melodija i momak koji dodaje na ritmu sa svojim zvučnim efektima.
Ostatak ekipe podržava pesmom i vizuelnim efektima.
Pravi mali performans koji je trajao 5-6 stanica.
Imao sam osmeh svo vreme i pratio kao da sam platio kartu.
Za sve pare!
Zao mi je sto nisam snimio.
A opet,neke stvari ostanu samo u glavi.
Tako je mozda najbolje!

Sivo,crveno i plavo.
Sve ima svoju draz,ali u ovo slucaju osmeh nosi bodove koji pobedjuju.

“Osmeh i za dobro i za zlo,pa ko duze izdrži”(Mika Antic)

P.S. Na slikama su sva tri metroa. Prepoznajte razlike.