Noć smo proveli u gradu LA LINEA DE LA CONCEPCION(da,tako se zove),španski grad koji se graniči sa Gibraltarom.
Potpuno čudan grad i potpuno različit od onoga što smo prethodnih dana videli u Španiji.
Pojedini delovi grada deluju zastrašujuće.
Vozeći kroz grad,Žarić je više puta ponovio,”osećam se kao na Kosovu”.
Sam grad zbog blizine Afrike(Maroka),prilično podseća na isti.
Takođe i veliki broj pripadnika arapske nacije boravi ovde.

Gibraltar je britanska teritorija,tj.država za sebe.
Mali delić zemlje na krajnjem jugu Španije pod britanskom kontrolom.
Karakterističan je po velikoj steni koja iz izvire iz mora.

Pokušali smo da uđemo,bar na dva sata,ali ne vredi,potrebna je britanska viza za ulazak.
“Sorry mate,you need british visa to enter!”

I tako se mi okrenuli i nastavili svojim putem.
Negde sam znao da od ulaska nema ništa,ali bih se kajao da nismo probali.

Već smo krenuli ka izlasku iz grada kad,na najbližoj krivini,blizu stene…buvljak.
To ne sme da se propusti.
Razni začini,odevni i obuvni predmeti.
Voće,povrće i gomila gluposti kao i na svakom ove vrste.

Sledeća lokacija TARIFA.
Najjužnija tačka Španije i najbliža tačka sa Marokom.
Odavde nekoliko puta dnevno plove brodovi do TANGER-a(Maroko).

Prelepe plaže i savršeno sunčan dan.
20 C.

Natpis u daljini je prvi znak da dolazite u Maroko
“Alah,Narod,Kralj”
U prethodnom putopisu sam napisao da se to nalazi u svakom gradu i bude dekoracija obližnjeg brda ili planine.

Na izlasku iz Tarife,svraćamo u Lidl,malo da dopunimo zalihe.
Na mestu gde se uzimaju kolica stoji jedan mali crnac.
Pomogne svakome da doda ili ostavi kolica i ljudi ga časte sa 10-20 centi.

Malo smo popričali sa njim. Dolazi iz Gane(Afrika) i ovde ponekad “radi”.
Kada je čuo odakle dolazimo,odmah je rekao “Đoković”,a takođe je rekao i “Ana Ivanović”.
Prati sport i njih dvoje baš voli.
Ne reče ništa za onog Švajnštajgera.

Današnji cilj je Sevilja.
Lep put i blizina mora čine da vreme proleti.

Ulazak u Sevilju je fenomenalan.
Široki bulevari,lepe građevine i grad prepun ljudi.

Brzo ostavljamo stvari u smeštaj i odlazimo da vidimo šta se dešava.

Uz slabo poznavanje španskog,malo njihovog “habla engleze” i čuvenog “tečno govorim rukama i perfektno se služim smeškom”,saznajemo da je cela nedelja “Sveta nedelja”
Nedelja pre katoličkog Uskrsa.
U Sevilji se ona obeležava u celom gradu i to veoma živopisno.

Neki putnik je davno bio u Jerusalimu baš u trenutku kada su loši momci iz Rima imali svoj vrhunac u zlobi.
Tada je ISUS razapet na brdu Golgota,a zatim pokopan 500 metara od tog mesta.
Posle ovoga istorija piše svoje,ali za našu priču je bitno da se fini putnik vratio u Sevilju i napravio put od crkve do katedrale.
Tačna dužina koja je bila od brda do mesta ukopa.
(kako znam španski :),hablam kao da sam ovde mesec dana)

“Dos cervesas,por favor!”

Tom trasom prolazi povorka. Muzika slična španskim melodijama,pomešana sa ritmom koji podseća na marš.
Iza toga idu deca koja drugoj deci dele statikše. Bombone i figurice u obliku “momaka sa šilajtim kapama”

Lično moram da priznam,a znam da se i Žarić slaže.
Ovo je najlepši gradu Španiji! (za sada)

Ima više razloga:

1.Stvarno je najlepši
2.Mnogo je ljudi danas bilo u njemu. I svi su bili nasmejani.
3. Sunce je danas bilo dovoljno sjajno,pa kada se boje grada,zraci Sunca i osmesi ljudi pomešaju dobije se kolaž koji nema svaki grad.
4. Ostalo

(sami odaberite tačan odgovor,ja imam svoj)

Moram da se požalim jednu stvar.
20 fotografija grada od danas ne postoje.
Kartica je “pukla”.
Možda je bolje I tako,to nam je izgovor da sutra pre polaska ka Portugaliji još jednom obiđemo grad,samo malo,onako sa motora.

Nedostajalo nam je osmeha ovih dana,a ovaj grad to zna da stvori.
Ne smemo sutra tužni da budemo.

Albufeira(Portugalija),naša sledeća stanica.