Opisao sam hotel u kom smo noćili,ali nisam i doručak ujutro.

Razlika za koju se dobija doručak iznosi 2.4 eur po osobi.
Kada smo pričali šta nas očekuje,svakakve misli su se motale po glavi. Naravno loše.
Ali…

20m dug švedski sto sa svim vrstama hrane. Voća,povrća,pita,hlebova,maslina,…
Nema čega nema.
Prosto neverovatno.
Čak smo mislili da na izlazu stoji neki fini gospodin koji je prethodno brojao zalogaje i sve to dodaje na onu cenu od 2.4 eur.
Pod izgovorom,da je to ulaznica,samo za gledanje.
Bez pipanja i degustacije.

Prođe doručak,a finog gospodina nema.
Pakovanje i polazak.
I naravno,pada kiša.
Brzim pokretima desnog zgloba ruke stižemo u Barselonu u kojoj ne pada kiša.
A prolaskom iste i Sunce jače greje.

Nismo svraćali u grad,jednostavno,prevelik grad,a premalo vremena.

Na nekih 50km od Barselone stajemo u malo mesto da popijemo kafu.
Simpatičan konobar vidi zastavu na mom rukavu i pun hvale objašnjava koliko voli Đokovića,
a kako nikako ne voli Nadala.
Priča o fudbal(odlično poznaje materiju),hvali Roberta Prosinečkog i Peđu Mijatovića(ovu dvojicu znam,ali nisam smeo da
pominjem neke novije,slabo ja poznajem materiju).

Posle ovoga nastavljamo dalje.
Put nas vodi uz samu obalu i u jednom mestu nas zaustavlja fenomenalan ritam JAZZ-a.
Ljudi plešu,ostali gledaju.
Sunce greje.

Ostatak dana prolazimo kroz prelepe gradiće.
Tarragona,Cambrilis,Miami Plata,Calafat,Cap Roig…

U jednom od gradića stajemo i spremamo ručak.
Lagani,kuvani.
Na morskom vazduhu,sa Suncem iza leđa.
Još malo pa Valensija.

Ulazak u grad i prvi prizori ostavljaju bez daha.
Na trenutke prilično prazan,a ponegde neverovatna gužva.

Danas je bio naporan dan,ali do sada najsunčaniji.
400km puteva i prelepih predela.

Večera u tajlandskom restoranu i mali obilazak grada.
Ostatak sutra po danu.
Stvari se drugačije vide sa zracima Sunca.

Plan za sutra je da krenemo oko 13h,pa dokle stignemo.
Nadam se bar 200-250 km,ka Almeriji,a prekosutra je cilj Gibraltar.

Smanjujemo dane do ulaska u Portugaliju.