Neke dane jednostavno treba prespavati.
Topao jutarnji vazduh na ulicama Valensije.
Prvi radni dan posle burnog vikenda.
Svuda papiri,limenke od piva i sav mogući materijal koji se može nazvati đubretom.
Siguran sam da ovaj grad nije obično prljav kao sada,ali smo načuli da je ovde bilo ogromno zezanje u subotu.
Zakasnili smo. Jedan dan.

Ljudi užurbano jure ka destinaciji. Prodavačice čiste oko svojih izloga.
Čudan grad.
Španci se izrazito boje policije,a više od toga se boje komunalne policije koja ne prašta.
Čudi me da su oprostili da se ovaj grad probudi musav.

Svuda prelepe građevine,zgrade,kule,tornjevi,arhitektura koja predstavlja razne epohe kroz koje je ovaj grad prolazio.
Sve savršeno očuvano i sa posebnim šmekom pomešanim sa modenim oblicima koje daju savremene prodavnice.
Neko bi rekao da to ne ide jedno sa drugim,a ja opet mislim da trentno ne može jedno bez drugog.

Obilazak centralnih ulica po danu,doručak uz sedvič lokalnog karaktera i polazak na sledeću lokaciju.
160 km Alicante
300 km Kartagena
Malo nerealno,ali opet ko zna, Almeria 430km

Na samom izlasku iz grada se nalazi nacionalni park Albufera.
Ogromno jezero koje je specifično po tome da se nalazi nekih 100m od Sredozemnog mora,a u sebi ima u potpunosti slatku vodu i u svom bogatstvu sadrži ogromne količine jezerske ribe.

Mesto na koje smo mi stali je specifično po jednoj „sitnici“.
Na ovo mesto dolaze zaljubljeni parovi da bi se provozali čamcem.
Ne znam kako tačno glasi legenda,ali par koji se provoza čamcem po jezeru i ne posvađa se tokom vožnje ostaje zajedno za ceo život.
Ne znam koliko je njih spremno da rizikuje,ali videli smo da se neki voze,a da ima i onih koji čekaju.

Deo legende ili marketinški trik,ne znam.
Skrozzz sam siguran da postoji neka tanka istinita nit u svemu ovome.
I manastir Ostrog ima sličnu priču,a provereno znam da nije legenda.

Sunce je u punom sjaju.
21 C je temperatura.
Malo brži tempo vožnje i sve krvine ostaju za nama.

Odjednom…provala oblaka!
Prolazeći kroz jedan gradić ulećemo pod nadstrešnicu i čekamo da se bar malo smiri.
Sve pliva oko nas.
Ogoromni potoci ulicom nose sve što se nađe na putu.
Pola sata. Krećemo dalje.

Već pravimo plan kako će teći ostatak dana,kad nova provala oblaka.
Van grada smo.
Ozbiljne krivine.
Pokušavamo da se dokopamo bilo čega pokrivenog.
Ako je ona prethodna nosila sve pred sobom,ova je učinila da sva vozila(na četiri točka),stanu u stranu.
Samo dva ludaka idu dalje. Jure zaklon.
U jednoj krivini,voda me gura odpozadi,vetar ljulja sa strane,a na putu katran ili kako se već zove ono čime zalivaju asfalt.
Prednji točak mi gubi kontrolu i počinje da kliza u desnu stranu stranu.
Levom nogom jako lupim i odgurnem se. Dodam naglo gas i izvučem motor zadnjim točkom.
Sledeće što čujem preko stanice:“ Ja sam video tebe na zemlji“. Javio se Žarić koji je bio 20m iza mene.
Ja sam hteo da dodam:“Voda bi ublažila pad“.

Posle 100m nailazimo na autobusku stanicu sa nadstrešnicom.
Tu stajemo i čekamo da poplava prođe.

Rešili smo. Dosta je za danas.

Gradić Benidorm.
Tu smo smešteni za večeras.
Turistički grad pun mladih britanaca.
Svi su već oko 17h bili „podgrejani“ većim količinama nečega(pivo,vodka,vutra,ex…prim.aut.)

Ko je pratio seriju MUĆKE(Only Fools and Horses),ovaj grad je bio mesto gde su uhapsili deku Trotera zbog navodnog šverca oružija u Španskom građanskom ratu.
Pravi razlog je bio prelazak ulice van pešačkog prelaza.

Suta nadoknađujemo sve izgubljene kilometre.
Dokle stižemo…ne znam.
Za sada smo i jednom komadu,a bilo je blizu. Veoma!