Noćas bilo VEOMA nemirno more!
Ne figurativno,već smo se stvarno ljuljali.

Tablete protiv mučnine pomažu,a i bolje se spava od njih.

Tamnoputa ekipa je bila mirna i provela je celu noć igrajući karte.
Deru se kao konji,a kad se svađaju to baš izgleda smešno.

Dolazak u Đenovu. 6.50h ujutro.
Meni ovaj grad uvek lepo izgleda,čak i kada se budi ovako tmuran i tužan.
Nekim gradovima jednostavno ne treba šminka.
Takvi su kakvi jesu i nema potrebe za doterivanjem.
Prirodna lepota. Na italijanski način.

Ostatak dana na autoputevima Italije i ulazak u Sloveniju.
Iskren da budem,kada uđem u Sloveniju imam osećaj kao da sam kod kuće.
Nema gostujućih bodova,već je domaći teren.
Šta da radim ex YU nostalgičar.

Žarić je otišao da prošeta po Ljubljani,a ja čekam jednog kolegu.
Ovde je čak i pivo na račun kuće. Domaćinski,nema šta.

Mika Antić je „Nepovratnoj pesmi“ napisao:
„…Ti za koren nisi stvoren,ceo svet ti je otvoren,ako ti se nekuda žuri,stisni srce i zažmuri…“
Ostatak pesme nije baš u ovom maniru,ali bih dodao da,volim sve gradove u kojima budem,ali najviše volim svom da se vratim.

Vidimo se sutra u Beogradu!