U jednom filmu iz 90-i neke Mel Gibson objašnjava mlađem kolegi
„teoriju subotnje večeri“
Da se kvalitet jedne države/grada odražava u kvalitetu provoda subotom uveče.
Objašnjava da koliko je kvalitetan provod,toliko će i naredna nedelja biti dobra.

Lično bih mogao da iz mnogo razloga odbacim teoriju,ali moram da priznam provod u Lisabonu je sasvim dobar subotom uveče.
Pozvani smo na druženje od strane zaposlenih iz ambasade i njihovih drugova,a opet naših na privremenom ili zuvek zaposlenju u Portugaliji.
Žarić je odustao od izlaska.
Kaže da mu ne prija,pa sam ja sam otišao.
Upoznao sam nekoliko „naših“,a opet privremeno domaćih.
Nekoliko devojaka koje ovde rade po stranim kompanijama,profesori engleskog jezika,jednog bubnjara,
dva kuvara i još nekoliko njih koji su ovde našli svoju sreću.
Drago mi je da ima ljudi koji uspeju da se zadrže u ovom lepom delu planete.

Naravno,kada si u Portugaliji piješ vino. Preko dana belo,a uveče crveno. Takvo je pravilo.
U ovom slučaju ne gledaš utakmicu i dereš se kao konj,ali uživaš u popularnim hitovima pomešanim sa lokalnim ritmom.
„Roze ulica“ kako je oni zovu ima 30-tak lokala,klubova,diskoteka
Svi stoje na ulici,piju svoje piće i mrdaju se u ritmu muzike.
Veoma lepo za videti i nemoguće se i ne priključiti.

Promenili smo nekoliko lokala. U svakom različita melodija,a opet nešto toliko dobro da te diže i ne spušta na zamlju nijednoga trena.
Gomila lokalnih hitova i poznate stvari od THE ROLLING STONES-a,Billy Idola,malo je bilo i Đeksona zvanog Majkl i ostalih šmekera koji prolaze u svakom delu planete.

Odličan osećaj ili je to možda bilo od vina?
U svakom slučaju hvala svima „našima“,a privremeno domaćima.

Današanji dan je osvanuo sunčan.
Još malo obilaska grada.
Iskreno,bili smo znatiželjni da vidimo te boje koje promene grad sunčanim trenutkom.
Istina.
Dok smo spavali,vredne ruke su ofarbale grad i dale mu potpuno drugu dimenziju.
Sve je postalo šareno,jarko i obojeno lepšom atmosferom.
Nigde ni traga od sivila prethodnog dana.

Tvrđava SAO JORGE
Ili u originalnom nazivu CASTELO DE SAO JORGE
(znam da neke stvari ne treba prevoditi,takve su kakve jesu)
Na putu do tamo,ja toliko stepenica nisam video nigde.
Setim se letovanja u Herceg Novom i shvatim kako su sve stepenice toga grada samo delić ovoga uspona.

Tvrđava kao i svaka druga. Sa svojom istorijom i modernim detaljima koji je samo kvare utisak.
Naš Kalemegdan je za ovo ovde izmišljen,nacrtan i svakim delićem bolji.
Samo jedna mala sitnica,ovo je ipak Lisabon.

Još malo šetnje po gradu.
Uske uličice,dosadni prodavci svega.
Uglavnom VEOMA prilagodljivi,kada je sunčano,naočare.
Kada pada kiša,kišobrane.

Da bi upotpunili doživljaj boravka u ovom gradu,uveče odlazimo do jednog od restorana u delu grada koji se zove ALFAMA.
FADO muzika.

U tom kraju postoji desetine restorana u kojima je ovaj žanr zastupljen.
Setna i veoma emotivna muzika.
Ne razumem ni reči iste,ali emocije izvođača(žensko ili muško)čine da osetite snagu toga.
Glas koji Vas vodi u drugu dimenziju je ono zbog čega vredi biti ovde.

Ono što je veliko razočarenje je sam restoran.
Kao mlečni restoran „Zdravljak“ u koji me je moja baka vodila jos 70-i neke.
A hrana.
Ja nešto odvratnije nisam jeo još od vojske.

Još ne smeš ni da se buniš,pošto mora da bude „potpuna tišina dok FADO svira“.
Jedino je vino bilo dobro.

Šta da napišem još o Lisabonu?
Veliki grad koji sigurno ima svojih kvaliteta koji ne mogu da se otkriju za dva dana.
Da li bih se ponovo vratio ovde? DA!

Da li smo mnoge stvari prevideli,propustili ili jednostavno nismo ni znali?
DA!

Sutra nastavljamo za Porto.
Sa naravno nekoliko usputnih lokacija.