Prvi dan je protekao bez problema i sa mnogo vetra od ulaska u Hrvatsku pa sve do Zagreba.
(Smrzli smo se)
Preko Gorskog Kotara smo imali sreću da je autoput bio otvoren,pošto je zbog jakog vetra često bio zatvoren,a po poslednjim informacijama prethodnog dana je bio potpuno obustavljen saobraćaj i otvoren tek jutros.

Temperatura se spustila i do 3 C.
A na spuštanju od Gorskog Kotara ka Rijeci je bilo i velikih količina snega.

Neverovatno je da jedan prolazak kroz tunel potuno promeni vreme i temperaturu.
Sa 3 C na 14 C.

Rijeka osunčana Suncem,a u Opatiji nas čekaju drugari

Mile,naš stari drugar iz Pule(živi malo dalje od stanice u Puli,gde je pod vrelim Suncem leta,neko čekao autobus i svirao gitaru…upoznao Katrin,a sve ostalo je priča/pesma)

i Pavle,iskusni vozač i svetski putnik iz Ljubljane.

Opatija,san svih iz bivše YU da kažu,”bili smo tamo”.
Ima još gradova,ali sada nije tema.

Od Opatije do Pule u dužini od 75km se nalazi krivudav put ili poletno sletna staza za lokalne vozače motora.
Savršen asfalt,manjak saobraćaja i miris mora pomešan sa borovinom.

PLOMINKA – to je ima mesta na sredini te ruta,ali i naziv celokupne trase
.
Prosto savršeno!
Snimaka iz vožnje ima,ali pošto ne spadaju u domen bezbednosti,neće ih biti sada(možda u filmu).

Posle roštilja,kiflice sa orasima i dezertno vino.

Za danas dosta 680 km.
Sutra rano ujutro startujemo preko Trsta,Venecije,blizu Milana,Đenove,Monte Karla,San Rema sve do Nice.
Ima skoro 900km.

Nadam se da ćemo izdržati. 😉

Pozdrav uz slovenačko vino REFOŠK.(Kopar)