Novi dan iznad ovog grada je obećavao vruć dan bez daška vetra.
„Moram da pobegnem što pre u planine,pošto ovako nema smisla voziti.“

Pre izlaska iz grada prolazim kroz sam centar Lido di Jesolo i shvatam koliko je ovo samo jedno jako turistilko mesto.
Malo bolje od Budve,malo lošije od Poreča,a opet potpuno isto.

Magistralni put me vodi pored mora i po periferiji Venecije.
Na jedno dugačkom mostu ili putu ili ne znam kako se zove kada put ide 5-6 km,a sa obe strane more…na levoj strani u daljini vidim onaj stari deo Venecije,onaj koji nikada nisam obišao.
A znam da hoću. Ali ne sada.

Krajnji cilj za danas,San Marino. Sa jednim ili dva dana zakašnjenja,ali bitno je da se stigne.

Tokom celog dana vozim po nekoj magistrali i cela okolina je ustvari industrijska zona gradova i malih mesta koje sam prolazio usput. Venecija,Ravena,Rimini…
Neverovatan broj šlepera i svih onih koji bi da izbegnu plaćanje putarine.
A očekivao sam da će ovaj put,koji ide uz more,ustvari biti lepši,manje opterećen i manje prašnjav.

Gde je ona Italija i oni predeli koje pamtim sa nekih prethodnih putovanja?!

Pred ulazak u Ravenu,sa leve strane vidim ogroman „panoramski točak“.
U jednom filmu iz 80 i neke,jedan od aktera kaže: „Kada vidim „točak“,znam da sam na bezbednom i kod kuće!“

Bezbedan jesam,ali sam daleko od kuće…1200-300km.

Danas sam prešao oko 250km,a stajao sam na pauzi 3 puta,baš je bilo vruće.
Uz samu magistralu ima mnogo malih barova,taverna i simpatičnih restorana.

Uz malo osnvno znanje italijanskog poručujem po želji.
Shvatam da će ovde biti problem engleski jezik,slabo ga parlaju.

Od Riminija skrećem desno,a onda kreće ona lepota koja se čekala.
Svi znakovi vode ka San Marinu,a put postaje krivudav.
Pa još malo,pa još više.

Za ceo dan najveća krivina mi je bla bezbroj kružnih tokova ili kada pretičem kamion,a sada,nema kraja.
Lakat krivina,gore,dole,levo,desno…nema kraja.
Već me umara.

Ulazim u San Marino.
Mali pansion koji sam rezerisao,nema nikoga.
Zvonim,sviram,čekam.
Čekam akademskih 15 min i odlazim.

Nalazim mali hotel u samom centru,na samom vrhu.
Parking,odličan. A lokacija hotela,pa Knez Mihajlova ili Zmaj Jovina ili Kazandžijsko sokače ili Stari Grad u Budvi.

San Marino je prelep,ali ko nema kondiciju,bolje da ostane u kafiću ispred hotela.
Jednostavno sve je uzbrdo.
I sve ima svoj lep pogled. Na sve strane Italije.
San Marino je toliko mali da dok prešaltuješ u treću brzinu već si ga prošao.
A za pogled ne želim da opisujem,fotografije neka govore.

Najveći problem kod San Marina je vožnja motora.
Ima dosta velikih uspona,stajanja,nagiba i oštrih krivina,onih veoma sporih. Lako može da se padne.

Ovde je sve okrenuto turizmu.
I nisu neke gužve sada,ali vidim da ima posetilaca sa svih strana.
Čak i iz naših krajeva ili bar govornog područija,od Vardara do Triglava.
Nisu me prepoznali,pa nije bilo:“Burazeru!“

Da,za one koji pitaju,a da ne odgovaram pojedinačno,motor radi bez greške.
I svi šrafovi su na svom mestu.

Jedino meni nedostaje šraf,ali tu nema pomoći.

Za sutra je planiran kasniji polazak i mali gradić Orvieto.
Negde u planinama gde već počinje vulkansko tlo.