Očigledno kada očekuješ i nadaš se,na kraju baš i ne ispadne kako si zamislio.

Lisabon je u planu putovanja bio vrhunac.
Krajnji cilj i veliki grad koji treba videti.
Najbolje moguće.

Lično za mene,a i Žarić se sigurno slaže,do sada Lisabon jedno veliko razočarenje.

Veliki grad.
Trenutno VEOMA turistički nastrojen.

Grad je pun turista.
Toliko pun da ne može da se hoda normalno.

Na ulice su izašli svi mogući prosijaci,klošari,prevaranti,prodavci i ostali “dosadni i navalentni” likovi.

U mnogo gradova sam ulazio,a iz mnogih i izlazio.
Koliko je ovaj grad ostavio dobar utisak na mene prilikom ulaska i prelaska mosta toliko danas,prosto,kao sendvič sa parizerom.
Onim najgorim.
Pojedeš veliki sendvič sa 200gr parizera(srednja škola) i posle pola sat nisi siguran da li si uopšte jeo nešto.
Praznina.

Ulice,bulevari,trotoari,arhitektura,sam vizuelni efekat grada izgleda veoma upečatljivo.
Veoma moderno,a opet vidi se da je kroz vekove stvarano i doterivano.

Samo meni tu i dalje nešto nedostaje.

Da,danas nije nikako bilo Sunca.
Baš nimalo.

Čak je veći deo dana padala i kiša.

Ne vidim sebe kao klasičnog turistu,a opet to jesam,na neki način.
Odlučili smo da se malo provozamo brodom.
Da vidimo grada sa reke.

Lepe građevine. Raspitaću se sutra malo koja je šta i koja je namena i simbolika.
Treba pričati sa ljudima,a ne koristiti GOOGLE.

Vozili se i metroom i njihovim tramvajima,dosta šetali i razgledali.

Pre polaska,jedan poznanik,koji je već bio ovde rekao:
“Lisabon je najlepši grad na svetu kada je osunčan,a najružniji kada je oblačno i kišovito.”

Sutra nas očekuje sunčan dan.
Ustvari,nije bitno vreme.

Kiša meni ne smeta.

Bitno je da smo ovde gde jesmo.

Još sutra smo ovde,a u ponedeljak nastavljamo za PORTO.