Krajnji cilj dana jeste grad TETUAN.
Poslednja stanica mog putovanja kroz Severo-Zapad Afrike.

Pre toga grad CHEFCHAOUEN.
Kraći i normalniji naziv mu je “Plavi grad”.

Na putu do njega…lepa priroda,put postao krivudav,bez rupa,Sunce greje taman koliko treba(oko 20 C).
Na radiju piče INDEXI.

Odjednom isped mene istrčava momak sa belom kesom. Sa dve kese. Druga mu bila zavezana za pojas.

Jedva sam ukočio da ga ne udarim.

U svaku ruku uzima po jednu…. Kanabis(i diže jednu kesu),Hašiš(diže drugu)
I gura ka meni.

Spominje neke dirhame,frlja neke cene.

I ja mu na finom srpskom jeziku kažem…”ja sam fin momak i nikako me ne zanimaju te razne droge.Ja sam već dovoljno lud i ne treba mi da još poludim”
On shvati iz prve i skloni se sa puta.

Ma,bilo je samo NO!
I gas dalje…
U narednih 10km,takvih likova je bilo gomila.
Svi nude isto,a ja slalom između njih.

Možda sam trebao!
Nisam daleko,mogu da se vratim.

Gorenavedeni grad sa okolinom je jedan od najvećih uzgajivača marihuane na svetu.
Čak i policija žmuri na sve to.
Znaju da sve parena neki način dolaze u državu sa strane.
“Rano je!”

U podnožiju planine RIF se nalazi grad.

Ulazak u grad. Vrata plave boje.

Kako to biva,na ulasku u grad srećem tri italijana.
Malo su pokisli preko planine.

Dva Triumpha i jedan BMW.

Veoma lep grad!
Nisu mi nudili ništa osim hrane.
Malo sam jeo i nastavio za TETUAN.

Na izlasku iz grada srećem jednog nemca na cross Hondi iz 80-i neke.
“Nemoj sine u TETUAN,tamo su nemci!”

Ne rekao da je veliko nevreme u Tetuanu.
A ja kažem,ma nema veze. Idem.

I da ne dužim više…bočni vetar i oluja. NEVEROVATNA!
A ja,ulazim u grad kao da sam ga oslobodio.
Sa kojom kapljicom kiše i vodom u kolenu.

Dosta je za danas. I suviše.

Vidimo se sutra.

Nemam više slika. Nisam imao snage.
Ali ima snimaka.