drac

Moram da priznam,sviđa mi se putovanje brodom.
MIr,tišina,svoja kabina. Znaš da je motor na bezbednom.

Iskreno,malo su me čudno gledali na samom brodu,ima dosta pripadnika Albanske nacionalnosti.
I uvek im nekako pogled sklizne ka mom levom rukavu(na njemu je zastava SRB).

Lake konverzacije i osmeh rešavaju sve.

U Drač pristajemo oko 8h ujutro.
I od tada se ovaj dan zove “dan bezobrazluka”.
Stalno neki redovi i kolone,a ja baš ne umem da čekam.