iberian 2016

U zadnjih nekoliko meseci sam imao priliku da dobar deo vremena provedem u metroima velikih gradova.
Moskva,Lisabon i Barcelona.
Zašto je ovo bitno?

Pa i nije. Osim da bih mogao da poredim sam osecaj grada prema tome kako sam video taj delić.

Moskva nije deo ovog putovanja,ali moram da je ubacim kao deo poredjenja.
Dva je malo.
Uvek se traže tri ponude.

Kada sebi zadaš cilj putovanja u mislima na putu do tamo razvijaš različite scenarije.
Različita osećanja.
Da li ćeš se razočarati,da li ćeš sve videti,da li će ti to mesto,taj grad i ti ljudi promeniti pogled na svet i stvoriti bar prividni osećaj pripadnosti?
Vezan energijom,ne ličnom kartom.

Sam put od juga Portugalije do samog Lisabona je vodio kroz borove šume.
Sa leve strane okean,sa desne šume i livade,a sredina…pa krivine.
One zbog kojih se i vozi motor.
Dan,sunčan. Tu negde oko 21 C.
Sve je ovo lep nagoveštaj ili dobrodošlica u Lisabon.
„Evo uživajte na ulazu,pa kada uđete da vidite kako je unutra.“

Tarifa
Sevilja
Faro
Albufeira
Lisabon

Sva nabrojana mesta i gradovi bi bili moj lični izbor najlepšeg dela puta.
Onoga čemu imaš želju da se vratiš i ostaneš.

Od nabrojanog,Faro i Albufeira(jug Portugalije),otprilike najsličnije onome kada Nebojiša Glogovac u filmu MUNJE kaže: „…a Afrika,to ti je ovako…PU…“
Čak je u ova dva grada i Sunce malo sjajnije od svega što sam video.
Ne mnogo toplije,ali sigurno nasmejanije.
Gradovi u koje pobegneš i znaš da si došao na pravo mesto.

Put ka Španiji je prolazio kroz te „nacrtane“ predele.
Žao mi je što Andoru nismo videli,ali biće dana.
Sam ulazak u Španiju je jedan prljavi nekada obeleženi prelaz bez nekih većih prepreka za razliku od ulaska u Francusku.
Gomila nekih supermarketa sa strane i parkinzi sa raznim preprodavcima „zlatnih“ naočara i kao original Ray Ban naočara.
Tu noć provodimo u mestu Marglet de Mar.
Pravilno uređeno mesto sa podjednakim blokovima.
Veliki hoteli i široke ulice.
Malo podseća na Budvu,a trenutna klijentela su ekskurzije raznih škola i omladinski sportskih klubova.
Blizina mora daje lepotu gradu,ali sve ostalo samo najlon i sintetika.

Nica – prelep grad sa dugačkim drvoredima i izgledom koji daje pečat svakoj ulici,zgradi.
Primetno je prisustvo velikog broja pripadnika arapske nacije.
Ovaj grad po meni zaslužuje veću pažnju od onoga što smo mi pružili.
Kada već nemaš mogućnost da posvetiš vreme ovakoj lepoti,onda staneš na jedan interesantan ćošak.
Parkiraš motor i posmatraš ljude.
Zašto žure? O čemu razmišljaju?Zašto se smeju?
Šta to nama kao naciji nedostaje pa da budemo upola kao oni?

Prošlo je već nedelju dana od povratka.

Malo vremena da se slegnu utisci.
Neki jesu,ali oni pravi da se uopšte shvati gde,koliko i šta sve je viđeno,tek za 3-6 meseci.
Znam iz iskustva.

Hrvatska
Slovenija
Italija
Kraljevina Monako
Francuska
Španija
Potugalija