Prethodna noć je bila veoma teška za mene.
Mislim da je previše Sunca prethodnog dana dalo danak,a i to što sam prethodinih dana vrlo malo spavao.

Jednostavno znam svoje limite i način na koji telo reaguje.

Probudio sam se rano ujutro,a napolju je padala kiša.
Danas ima dosta kilometara,pa bolje i kiša nego velika vrućina.

Dogodilo mi se ovako slično pre nekoliko godina i znam kako će biti,ceo dan borba mašine i čoveka.

Ne,ne želim da odmaram još jedan dan.

Prva lokacija je grad Trapani.
Luka na zapadnom delu Sicilije.
Gužva u saobraćaju i apoteka sa vitaminima.

Druga lokacija Nubia.
Mali gradić koji u svojoj regji poseduje kilometre bazena(ne znam da li se ovako kaže) za proizvodnju ili saklupljanje morske soli.
Pored puta kojim sam prolazio su bile nepregledne gomile morske soli.
Jak miris u nozdrvama me je podsetio na ono kada se otvori kutija soli,ali ovo je mnogo jače.
Mislim da bi jedna jače zahvaćena lopata podmirla moje potrebe do kraja života.

Sledeći grad je Marsala. Meni jedino poznat po tome,da su tu,pored Sirakuze,američki vojnici imali iskrcavanje na Siciliju.
Pokušaj da se svrgne Musolinijeva vlast,radi slabljenja Hitlera.

Istorijska činjenica je da je iskrcavanje i prijem vojnika na Siciliju organizovao Laki Lučijano,koji je u to vreme služio kaznu za utaju poreza.
Za uzvrat je pomilovan i pušten na slobodu,ali da ostatak života provede na Siciliji.

Pred ulazak u grad Argiento neverovatna količina radova na putu. Sve je zatvoreno.
Navigacija je poludela.

Fina gospođica koja priča je toliko puta rekla: Rekalkulacija rute,da je izgubila glas.

Da je mogla,već na pola bi rekla: “Vozi gde hoćeš,ja nemam snage više.”

Ja sam svo vreme pratio znakove,a cilj mi je bio da dođem na drugi deo grada,gde postoji lokacija pod nazivom ” Valle di Temple”(Dolina Hramova),a svi su na brdu.

Stižem i shvatam da je neverovatan broj turista na lokaciji.
Ima da se pešači. A motor nema gde da ostavim na čuvanje.
Ono što sam mogao u vidokrugu motocikla sam uradio.

Inače,ko je bio na Akropolju u Atini,ovo ovde je kao Lego grad u odnosu na ono.

Krajnja stanica KAtanja je morala malo da pričeka.
Kiša je pokazala svoje pravo lice.

Bila su takva tri pljuska da je bilo neverovatno,svi su stajali sa strane,jedino ja vozim. Bila dobra pesma pa da ne prekidam.

Prva dva pljuska sam elegantno prošao. Kišno odelo,malo lakši gas,ali treći se dogodio baš kada sam skinu kišno odelo.
Razvedrilo se.
Posle 5 km i jednog dugačkog tunela,dočekao me je potop.
A kao za inat taj deo puta posle tunela je ograđen bankinama i nekim rastinjem,nema ni polu šanse da negde stanem.

Mokar do gole kože.
I onda prolazim oblak i stajem na sred auto-puta,tj.bili su neki radovi pa sam stao tamo gde je ograđeno.

Nekoliko autmobila je sviralo dok sam izvodio striptiz u sporijoj traci.

Na ulasku u Kartanju,na levom boku se vidi vulkan Etna.
“Vidimo se prekosutra.”

Smeštaj koji sam našao je u samom centru.
Malo prošetao da kažem da sam stigao,ali noge ne slušaju.

Naporan dan,ali nije ni prvi ni posednji