Naravno da kada bude sunčan dan,ne može baš sve da bude potaman.

Prva stvar ujutro je bio odlazak u BMW servis u Villachu.
I bio je malo duži odgovor,ali bi na prost nemački sve to znvučalo ovako: “Nein,nicht,kaput…”

Na malo duži srpski prevod.
“Da curi ti amortizer,mi nemamo delova,a i da imamo prvi slobodan termin je u četvrtak. Ostani,mi možemo da poručimo pa ćeš taman doći na red.”

Hvala,ali ne hvala!

Sreća u maloj nesreći je da me je prthodnu noć jedan momak koga sam upoznao prethodne godine na OFF ROAD takmičenju na Tari pozvao da svratim u Cirih na kafu.

A pošto nisam imao nijednu pametniju ideju u tom trenutku,ja njega lepo pozovem,izložim problem…i posle 5 min dobijem odgovor:
“Dođi u Cirih,imaju delova,naćićemo način da uđeš preko reda i moj si gost. Spavaš kod mene kući.”

E,da ste videli moj osmeh.
Mada ja sam već bio rešio da vozim ceo put sa ovakvim amortizerom,pa ko duže izdrže.

Shodno svemu navedenom…krećem,prvo u nabavku u LIDL,danas se jede s nogu,ima mnogo kilometara za ovaj dan i četiri države treba da promenim.

Austrija,Italija,pa opet Austrija,Lihenštajn,Švajcarska

Ovde ti prelasci granica izgledaju tako jednostavno.
Kod nas čim se malo jače zaletiš do Bosne,odmah traže neke papire zelene boje. A sve ostalo…

Prvi deo puta uz samu granicu Austrija – Italija.
Prelepi predeli,malo beline i malo više zelenila.
Samo Hajdi što ne iskoči iza neke kuće.

Ulazak u italiju i prolazak pored skijaških centara.
Sve belo i Alberto Tomba u najavi.

Posle opet ulazak u Austriju i prolazak pored Insbruka.

Lihenštajn…samo sam presekao put ka Švajcarskoj.
Ništa posebno. Ustvari nikakva zamerka.
Sve čisto i na svom mestu. I nigde nikoga.
Vozio sam 30 tak km i video sam 10 automobila i dva pešaka.

Možda u susednoj državi ima neko dobro zezanje pa su svi otišli tamo.
Lihenštajnski matine ponedeljkom,čuven u celom svetu!
🙂

Oznaka LIHENŠAJNA je FL
i ove tablice vidim prvi put u životu.(u prilogu)

Lično sam prvi put u Švajcarskoj.
Jedino razočarenje je što nije iskočila ljubičasta krava,a tražio sam je pogledom.

Milan(domaćin),me je lepo ugostio,čak sam dobio i dve sobe. Jednu za mene,a drugu za motor.
Ja da spavam,a on da curi od muke. Sutra ćemo ga popravit,pa idemo dalje…

Bazel,Ženeva,Francuska…

P.S. Najveći problem kod svih ovih predela kroz koje sam prolazio danas jeste što fotografija ne može da pokaže tu lepotu.
Na svaku stranu koju pogledaš ode pogled koji se vrati mnogostruko lepši. Ima pogled od šta da se odbije.

Sutra će pogled malo i da zapliva ili da odskače od čuvena jezera u ovim krajevima.