Problem sa gradovima ove vrste što te jednim potezom otmu,uzmu za ruku i ne puštaju,pa čak i kada odeš,ostave tanku nit kojom te sigurno vraćaju nazad.
Da li grad koji dan započne Suncem može da bude ružan?
Siguran sam da ne?
Obišao sam mnogo gradova,manjih i većih,video razne prestonice i zaseoke,ali ovaj grad je onako šmekerski poseban.
Ne hvali se mnogo svojom lepotom,a opet kada zagrebeš površinu shvatiš da pruža mnogo više nego neki “bitni” gradovi.
Ne bih ništa da poredim,niti da navodim,različiti su ukusi.
Za dobro jutro,lokalni bar u kome osim nama poznatih proizvoda(kafa,čaj,sokovi…) na meniju imaju i razne grickalice…pinćosi,tapasi…više vrsta kolača.
I svakom komadu je cena otpirlike 1 eur.
Pa koliko ko želi količinski i šareno.
+ obavezno neko piće.
Veliki broj lokala ima ovo u ponudi.
Ulazio sam u veći broj i svuda su različite stari. Svaki lokal ima svoj neki poseban i lokalno popularan meni.
Marketing,zarada ili jednostavno,dođi turisto da ti objasnim kako se prodaju mali sendviči za 1 eur.

Posle kao pravi potrošač jednog celog dana u ovom gradu,redom znamenitosti…
Voz – žičara kojom se penjem na najvišu tačku sa koje se vidi ceo Bilbao. Savršen pogled,a vožnja u jednom pravcu 0.95 eur
Gugenhajm muzej- najbitnija znamenitost ovoga grada.
Muzej savremene umetnosti u koji sam želeo da uđem,ali i opet ali ne radi ponedeljkom.
I šta da kažem. Ja koji nisam umetnički nastrojen,želim da se edukujem,pa mi se ne da.
Sve bitne stvari su uz reku NERVION,pa sama šetnja uz nju čini zadovoljstvo.
Još jedna umetnost na koju se pale svi španci,a ne i samo oni. Fudbal!
Kada sam ovde obilazim i stadion Atletika.

Ostatak dana,grada…
Prelepe ulice sa dugačkim drvoredima,parkovi sa mnogo zelenila,prodavnice velikih svetskih brendova,moderno ili previše šareno obučeni prolaznici.

Tokom celog dana se dopisujem sa mojim drugom iz Portugala.
Ćapa. On je trebao da dođe,ali je morao “tetki da odnese lek”,pa sam ga zamolio da pita svoje poznanike iz ovog grada gde bih mogao da pojedem bakalar(riba,prim.aut).
Da bude lepo spremljen,a da ipak ostanem na nogama kada stigne račun.
Posle 3min on napisa.
“Reci kada hoćeš večeru…
Odeš na ovu adresu,najavljen si i uživaj!
Moj drug RAUL je odličan kuvar. On je vlasnik malog lokalnog bara,a inače je dobitnik nekoliko nagrada u spremanju bakalara.
Napomena: ne pričajte o politici. I ubediće te da je ATLETIK iz Bilbao-a najbolji klub na planeti.”

Pojavim se ja na lokaciji oko 20.30h
Pitsburg bar u stalom delu grada “CASCO VIEJO”
Lokalnog karaktera,ali sa šmekom Španije.
U lokalu njih 10-tak.
I ja sam. Bez podrške!

Svi su maksimalno ljubazni i prijatni.
Svi savršeno govore rukama i perfektno se služe osmehom.
A zašto?
Niko ne zna nimalo engleski. I uopšte se ne trude da znaju.
A ja,sa mojim skromnim znanjem španskog…
Eh,da ste videli tu diskusiju.
Kada smo kod jednostavnih stvari…Hoću,neću,hvala,žedan,gladan,osmeh…snalazim se.
A kada treba neko nešto da objasni…pa kako
Telefon i Google Translate.
Habla espanjol?
No gracias,pričam rukama!
Za početak smo grickali neku pršutu.
Posle lignje u sosu od mastila(ja ne znam bolji prevod,vidi sliku)
A na kraju bakalar sa maslinovim uljem u sopstvenom sosu i belim lukom pečenim na maslinovom ulju.
Sve od početka do kraja…savršeno.

Bueno!
Muchas gracias Raul!

A onda nastaje problematika,pojavljuje se Raulova majka,sa drugaricom i žarko žele da im pričam o Srbij.
Šta da kažem kada sam uz pomoć ruku,Google translate-a i skromnog španskog(znam bolje nego većina političara engleski) objasnio:

Šta je to sarma i kako se pravi
Šta je ajvar i kako se pravi
Zašto Srbija nema puno jezera i izlaz na more.
A onda su me pitali zašto se raspala Jugoslavija?!

U tom trenutku sam hteo da pobegnem ii da kažem…Ćapo spasavaj!

Mada je Raul svo vreme govorio…Ćapa un Loco(Ćapa je ludak)
Na kraju pošto im je svima bilo interesantan moj trud,Raul je im meni rekao da sam i ja LOCO. Mada ima i toga što idem sam na putovanja motorom.
Uz oproštaj sa svima,Raulova majka me izljubila(tri puta),tako sam joj rekao da je običaj u Srbiji,odlazim u smeštaj.

Bilbao lepo izgleda i noću.

Sutra oko 150 km do San Sebastijana.
Malo kilometara,ali kroz predele koji oduzimaju dah.
Videćete sutra.
Potrudiću se da prenesem najbolje što umem.