Svako jutro od kada sam krenuo na ovaj put podsetim sebe zašto sam na sva ostala putovanja išao na početku proleća.

Najgore što može da se dogodi jeste da pada kiša,dan,dva…tri.
Ali i to prođe.
Ali ove vrućine sada,nenormalno!
Danas je bilo 38’C!
Sreća da je današnji dan bio autoput,pa se na velikim brzinama pomalo hladiš.
Raširiš jednu ruku,pa drugu(to je za ruke i ramena)
Ako hoćeš da ohladiš stomak,onda voziš stojeći podigneš laktove i uvučeš stomak.
Hlađenje nogu,ispružiš u pravcu vožnje.
Hlađenje glave…česma!

I koliko god brzo vozio,imam osećaj kao da sam u solarijumu.
Da mogu da vozim bez kacige i majice. Samo u sortsu i Fila papučama,pozavidele bi mi sve devojke koje silne pare baciše na „čokoladne lampe“.

Kako je tako je,krajnja destinacija Napulj.
Na autoputu prilična gužva oko Rima,a na jednom izlazu vidim natpis CASSINO.
Ne,nisam hteo da se kockam!
Tu je veliki manastir u brdu pod nazivom MONTE CASSINO.
Velika bitka u II Sv.ratu.
Nekom drugom prilikom,Rim je blizu,a njega nisam obišao.

Na ulasku u Napulj,svraćam kod dilera KTM motocikala.
Želim da kupim litra ulja za dolivanje. Velike su vrućine,a ja imam još da vozim.

Kakva ekipa prodavaca i servisera!

Dočekali su me kao da sam njihov,kupujem najskuplji motor i samo da me još potapšu po ramenu.

Kafa,voda,podmazivanje lanca,kontrola svih štafova,zatezanje i podmazivanje fuzstera.

A onda su mi pokazali servis i pohvalili se da su prvi KTM servis u Italiji koji je dobio priznanje za najbolji servis i uslugu klijenata.
Vidim i zašto.
Naravno,sve što su pregledali i uradii nisu naplatili.
Pokazali su mi servis i nove modele motocikala Husqvarna.

Ciao raggazi!

Na putu do smeštaja shvatam da je saobraćaj u gradu veoma haotičan.
Mislim da sam jedini sa dva točka koji staje na crveno svetlo i prilično redak sa kacigom na glavi. Jednostavno,lete,voze i slabo koče.

Svuda neki radovi,a vrućina cedi poslednje kapi vode iz mene.
Ventilator na motociklu se ne gasi.
Solarijum odozgo,fen odozdo.
Idila! Da sam imao peškir pa da postavim i odmorim malo.

Našao sam odličan i jeftin smeštaj.
Takođe i garažu,što je ovde VEOMA bitno.

Sam grad ima dva opisa.

Stari gradić sa uskim ulicama i arhitekturom koja opisuje dugo postojanje.

Ili

Cigan mala sa teatralnim glumcima.

Grad je prilično prljav.
Veliki broj ljudi koji idu u svim pravcima.
Restorani puni,kafići takođe.
Procitao sam da grad sa okolinom ima 4.5 miliona stanovnika.

Primetio sam da se negde izgubio onaj trend Italije i ispijanja vina.
Svi piju Aperol Spritz
(koktel od likera Aperol,penušavog vina i soda vode,prim,aut.)

Ali ono što sam video,svi jedu PIZZU.
Ipak je ovaj grad postojbina ovog proizvoda.

Naravno i ja ručam pizzu. Napoletana. Odlična!
Malo slanija,ali sa inčunima i kaprom.
Testo hrskavo, a pelat prosto savršen.

Na sve strane prodavnice suvenira.
Crveni rog,koji podseća na čili papriku.(da štiti od uroka)
Razni motivi iz biblije,kućice,ognjišta,male figure.
I nezaobilazne dve stvari,VESPA i sve što ima veze sa fudbalom.

Figure,čak i u prirodnoj veličini.

Sutra obilazim onaj deo bliže moru,a uveče krećem dalje.

P.S. Pre dva dana mi se potpuno raspala unutrašnjost kacige. Sunđeri.
Kupio sam dva sunđera za pranje sudova(crne boje),isekao na meru,pozajmio heftalicu i napravio bez greške. Sada opet lepo stoji.
Da sam nastavio onako bez postave,uskoro bih imao rane po glavi.