Prošlo je 10-ak dana od povratka sa puta.
Posao i obaveze koje su čekale su jednostavno uzele maha i mora sve da se nadoknadi.

U narednim redovima ću napisati neke utiske celokupnog puta,osećaja za okolinu i sopstvenog viđenja.

S obzirom da sam obišao veći deo Evrope,a i delove okolnih kontinenata,mogu i da poredim sa onim što sam video.

Italija kao zemlja je meni uvek davala pozitivan utisak. Lepote,ljudi,hrane,vina…
Uvek sam imao pozitivnu energiju kada sam tamo,ali moja greška je što nikada do sada nisam bio na jugu,a posebno ne na Siciliji.

Potpuno dve različite države,čak i u pojedinim delovima i kontinenta.

Sever Italije jeste ona italija koju svi znamo.
Ono što vidimo na razglednicama i zamišljamo kada jedemo dobru pizzu ili neku al dente kuvanu pastu.

Jug Italije,pa sa početkom već kod Napulja je velika
“cigan mala”,sa pridošlicama sa svih strana.

Sicilija u globalu je mesto gde po mom ličnom mišljenu ima najmanje pravih Italijana,već preovlađuju razne tamnopute kulture.
Takođe,cela Sicilija je VEOMA prljava,u smislu da pored puta i po svim ulicama mogu da se nađu velike količine đubreta,crnih kesa i svog mogućeg otpada.
A kada sam pitao lokace,zašto,odgovor je bio: Mafija.
Oni drže komunalne službe i kada žele da podignu cenu rada,samo malo zapuste svoj posao i eto rešenja.
Neka vrsta prinudnog štrajka.

Sami predeli Sicilije su raznoliki,od prelepih pejzaža od kojih zastaje dah do deponija koje se retko viđaju.
Pa možda i to spada pod egzotiku?!

Šta mogu da izdvojim na ovom putu,a vredno je obilaska još jednom:
1. San Marino – prelep osećaj,pogled i potpuno drugačije od ostatka Italije. Preporuka za svakoga je da uzme smeštaj na samom vrhu u starom gradu.
2. Napulj – drugačiji,prljav,ali sa posebnim šmekom.
Obavezno probati pizzu Napoletanu,koju prave sa inčunima(originalan recept). Ako je poručite bilo gde kod naš dobijate tunjevinu.
3. San Vito lo Capo – malo mesto za odmor sa dugačkom peščanom plažom. Ovo je moj favorit i ako bude prilike rado bih se vratio ovde na duži odmor.
4. Katanja i Etna – treba videti,treba osetiti i reći da ste bili.
Ovo isto važi i za Palermo.

Ono što bih voleo detaljnije da obiđem nekom prilikom je grad Bari. Kada sam ulazio već se smrkavalo,a primetio sam drugačiju arhitekturu,mnogo čistije ulice. Ovo kada pričam o čistoći je baš primetno.
Nisam sitničav pa da od dva opuška pravim dramu,već je na Siciliji u pojedinim delovima toliko prljavo da nogama moraš da šutiraš kese da bi prošao ili da zaobiđeš ulicu.

Bio,video,negde se nasmejao,a opet negde se voma razočarao.
Ili sam se možda previše nadao.

U narednih mesec – dva ću kao i od svakog putovanja kao i do sada imati film. Od početka do kraja.
I dobro i loše.

Ovo u nastavku je za one koji su mi tražili da napravim poređenje između dva motocikla sa kojima sam išao na duge ture.

BMW R1200GSA 2013 – prešao oko 70000km
KTM 1190 Adventure R 2015 – Prešao oko 15000km.

Nekoliko ljudi za koje znam da su dugo vozači nisu verovali kada sam im rekao da ne postoji razlika na dugim putovanjima između ova dva motora.

Upravljivost: podjednako
Kočnice: zadnja kočnica bolja na KTM-u
Zaštita od vetra: isto
Udobnost: za mrvicu možda bolja na BMW-u,ali posle dva dana vožnje nema razlike.
Potrošnja: isto ( oko 5.4l/100km)

Mana kod BMW: kada je natovaren,osećaj da je mnogo teži nego što jeste.
Mana kod KTM: nervoza na malim obrtajima dok se ne navikneš.

Prednost BMW-a: nema podmazivanja kardana
Prednost KTM-a: 21 prednji točak koji lakše guta trotoare i iznenadne prepreke kada treba da se bezobrazlukom pretekne kolona.

U principu,dva veoma slična motocikla,samo te nijanse i pripadnost sekti čine razliku.