Doručak kod Mileta.
Ja dobrovoljno prao sudove,nije me Mile naterao.
I Y putem pored Rovinja,Poreča,Umaga i Kopra,gde smo se rastali sa Pavletom.

Sve ostalo posle je velika kilometraža po autoputevima Italije.
Borba sa vetrom,beskonačnim kolonama šlepera i vernim sledbenicima Valentina Rosija,ali na četiri točka.
Ne voze baš brzo,više nisko lete.

Ovde su očekivano i najviše cene goriva na putovanju.
Za ovu cenu u pozadini(treća fotka) u susednoj Bosni mogu da se kupe 2.5 litre benzina.
Pa vidite kako je skupo,ali standard.

Skoro 900km danas.
Cilj je bila NIca,ali smo rešili da današnji dan završimo malo ranije.
Nekih 60km.

San Remo.

Ideja je da italijansku rivijeru i Azurnu obalu.
San Remo,Monte Karlo,Nicu,Kan,San Trope…obiđemo,prođemo po dnevnom svetlu.
Nije baš Knez Mihajlova,pa da možemo da skoknemo kad poželimo.
Ne bi trebalo propustiti.

Našli smo jeftin hotel na samom šetalištu.
Nije sezona pa se lako dogovorimo. 🙂

Meni je lično SAN REMO najpoznatiji zbog istoimenog festivala,a posle sam pročitao da ima raznih manifestacija tokom celog leta.
Svi ga nazivaju gradom cveća.

Prošetali smo malo,ali sam siguran da je kod baka Olge u Svetogorskoj blizu Ateljea 212 bilo mnogo više šarenila nego ovde.

Na kraju sam i saznao da među gradovima prijateljima ima i jedan nama dobro znan BUDVA.
Ostala dva su u Japanu i Danskoj.
Ali što bi verovatno rekli momci iz “združenih plemena”…viđu,mi biramo koga ćemo za prijatelja.(sa CG naglaskom)

Sutra krećemo dalje i siguran sam da će biti sve mnogo šarenije nego danas.
300km obale i Sunca.