Kako prva slika sa bagmington terena kaže:
“Svake godine radimo najbolje što možemo!”
Ovo jeste bukvalan prevod i uzet je,sa malom izmenom,od jednog finog gospodina.
Koga interesuje može da se nađe.

Prva stanica danas kod Pavleta kući(hiša,slov.prim.aut.)
Druga stanica KTM servis na obroncima Ljubljane.

Genijalan majstor Miha je prvo pogledao motor,pa mene,a onda opet motor i uzdahnuo je jako i došlo je do prekida filma.

Rasklopio je i pregledao sve što je imalo malu naznaku ili sumnju za nečim.
Prednji,zadnji točak,ulje,filteri,kočnice,kontakti,rashladna tečnost,turbo punjač,…

Miha je toliko podantan i detaljan da je baš sve pregledao.
Posle tri sata borbe.
On i mašina,a malo i ja.
Sve je zavrseno!
Uz jako stegnutu ruku i obećanje za skoro viđenje,krećem dalje.

Put me vodi ka Trst,ali ga lobom izbegavam.
Sa autoputa se spuštam na magistralu koja ide direktno uz more. Jadransko.

Mala mesta,lepi predeli,mostovi i kanali,nasmejani ljudi i stvarni početak putovanja ka cilju.

Ne znam zašto mrzim kada me nepoznati ljudi oslovljavaj sa: “Burazeru!”
To sam danas dva puta imao priliku da čujem.

Negde na semaforu,levo od Palmanove i na pravcu ka Veneciji,pored mene staje zeleni kombi.
Austrijske tablice,Beč.
Unutra omanja porodica(njih 7),a vozač sa naočarima za Sunce i slamnatim šeširom mi kroz otvoren prozor viče: “Gde si burazeru?!”
Odmahujem u znak pozdrava i bivam spasen zelenim svetlom.
Mogao bih da se zakunem da je vozač bio pevač grupe “Garavi sokak” ili bar neko ko mnogo liči na njega.

Nastavljam dalje i shvatam da se danu bliži kraj,a da San Marino ostaje kao cilj za sutrašnji dan.

U principu,mogao sam i danas da stignem,ali samo da sam išao autoputem,a i to je pitanje.
Dobio sam informaciju da je malo posle naplatne rampe u toku velika obnova kolovoznih traka u dužini 140km.
I to znači,ogromne kolone,gužve i znoj.

Bilo ga je i bez toga s obzirom da je dana bilo čak i do 37’C.

Drugi razlog je i taj da sam tim autputem prošao dosta puta,a magistralom uz more nijednom.

Na mapi nalazim malo mesto Lido di Jesolo.
i rešavam da tamo provedem noć.

Iskreno,za to mesto sam čuo u nekoj našoj emisij koja je ustvari prezentacija turističke agencije.
Kako prva slika sa bagmington terena kaže:
“Svake godine radimo najbolje što možemo!”
Ovo jeste bukvalan prevod i uzet je,sa malom izmenom,od jednog finog gospodina.
Koga interesuje može da se nađe.

Prva stanica danas kod Pavleta kući(hiša,slov.prim.aut.)
Druga stanica KTM servis na obroncima Ljubljane.

Genijalan majstor Miha je prvo pogledao motor,pa mene,a onda opet motor i uzdahnuo je jako i došlo je do prekida filma.

Rasklopio je i pregledao sve što je imalo malu naznaku ili sumnju za nečim.
Prednji,zadnji točak,ulje,filteri,kočnice,kontakti,rashladna tečnost,turbo punjač,…

Miha je toliko podantan i detaljan da je baš sve pregledao.
Posle tri sata borbe.
On i mašina,a malo i ja.
Sve je zavrseno!
Uz jako stegnutu ruku i obećanje za skoro viđenje,krećem dalje.

Put me vodi ka Trst,ali ga lobom izbegavam.
Sa autoputa se spuštam na magistralu koja ide direktno uz more. Jadransko.

Mala mesta,lepi predeli,mostovi i kanali,nasmejani ljudi i stvarni početak putovanja ka cilju.

Ne znam zašto mrzim kada me nepoznati ljudi oslovljavaj sa: “Burazeru!”
To sam danas dva puta imao priliku da čujem.

Negde na semaforu,levo od Palmanove i na pravcu ka Veneciji,pored mene staje zeleni kombi.
Austrijske tablice,Beč.
Unutra omanja porodica(njih 7),a vozač sa naočarima za Sunce i slamnatim šeširom mi kroz otvoren prozor viče: “Gde si burazeru?!”
Odmahujem u znak pozdrava i bivam spasen zelenim svetlom.
Mogao bih da se zakunem da je vozač bio pevač grupe “Garavi sokak” ili bar neko ko mnogo liči na njega.

Nastavljam dalje i shvatam da se danu bliži kraj,a da San Marino ostaje kao cilj za sutrašnji dan.

U principu,mogao sam i danas da stignem,ali samo da sam išao autoputem,a i to je pitanje.
Dobio sam informaciju da je malo posle naplatne rampe u toku velika obnova kolovoznih traka u dužini 140km.
I to znači,ogromne kolone,gužve i znoj.

Bilo ga je i bez toga s obzirom da je dana bilo čak i do 37’C.

Drugi razlog je i taj da sam tim autputem prošao dosta puta,a magistralom uz more nijednom.

Na mapi nalazim malo mesto Lido di Jesolo.
i rešavam da tamo provedem noć.

Iskreno,za to mesto sam čuo u nekoj našoj emisij koja je ustvari prezentacija turističke agencije.
I znam šta mi se nije svidelo.
Ogromne plaže,načičkane sa ležaljkama i suncobranima.
I svaka ima svoj broj,vezna za sobu.

Za one manje aktivne,odlično.
7-10 dana znaš gde ti je mesto. 12 red,33 ležaljka levo.
Milina. Još ako su ti “komšije” neka jača porodica koja ima mnoštvo male dece i nestašnog koker španijela,odmah možeš nazad kući.

Meni ovo lično zvuči kao noćna mora,ali…svako ima svoj način uživanja/maltretiranja.

Nadam se da će sutrašnji dan doneti malo manje vrućine,posle San Marina idem u planine,pa tamo očekujem i lepše uslove za vožnju.

I pre i posle svega da se zahvalim onima koji su pomogli da nastavim putovanje.

Pavle – Ljubljana
Toni – Umag,Istra Auto
Miha – Ljubljana, KTM
Mile – Pula

Znam da oni ovo čitaju pa da ih pomenem.

Hvala!

P.S. Najlepši utisak danas mi je ostavio gradić pod imenom GRADO.
Mali gradić za koji imate osećaj kao da je sagrađen na moru.
Svaka ulica ima kanal,a iznad kanala zgrada.
Kao neka moderna Venecija.