Luka TANGER MED.
Mnogo brodova za različite destinacije.
Velika gužva na čekiranju.
Neki arapi se posvađaše i samo što ne izbi tuča.
Eeeee,kada bih bar znao zašto. Ništa ne razumem.
Malo je zeznuto ako imaš konflikt sa njima.
Nikada ne znaš šta ti kaže i da li ti je nešto opsovao.
Ceo jezik im je nešto jednoličan.

Kod momaka italijanske nacionalnosti tuča može da izbije i kada pevaju pesmu,a ti ih ništa ne razumeš.
Jednostavno jezik je takav,energičan i kao pesma koja se dobro rimuje.

Kod carinske kontrole srećem Nadira(KTM Švajcarska) i Nikolu(HONDA mali Italijan sa naočarima).
Odlični momci!
Nedostaju još dva italijana,policajac i jedan krupni.
Kasne! Posle sam shvatio da im je to običaj.

Nikola mora da ostane i sačeka njih.
Nadir i ja krećemo u carinsku proceduru.
E ovako…
Carinska procedura je 5-6 kapija gde na svakoj pokazuješ ono što ti traže:
Pasoš,brodsku kartu,izvozne papire za motor,pa Pasoš i kartu,pa kartu i papire..

Mnogo davljenja bez potrebe.
Ogromna kolona do svake rampe.
Pitaj ja Nadira šta da radimo?
Čekamo?
On fin čovek,kaže čekamo.

Razmišljam ja tako 5-7 sekundi
„Nadir,nije ti problem da me pratiš?“
„Nije!“
„Kad god nas zaustave,samo reci da si sa mnom! Idemo!“
Pretičemo celu kolonu bez oduzimanja gasa.
Jedna kolona(200m duga)…zaustavljaju nas.I brzo puštaju.
Druga kolona(100m)….opet. I brzo puštaju.
Treća kolona(100m). Bez problema.
Sada ima jedan veliki pravac.
Nadir mi svetlima pokazuje da stanem.

„Šta im kažeš pa da nam ništa ne kažu za preticanje i tako malo nas zadrže na proveri?
I zašto se sa svakim carinikom rukuješ,a sa jednim si se čak i grlio?“

Slušaj,mi u Srbiji imamo jednog velikog aduta koji nam širom otvara sva vrata.
Nekada je to bio TITO,posle je SLOBA zatvorio sva vrata.
A sada kada spomenem da sam iz Srbije i spomenem NOVAKA ĐOKOVIĆA.
Prolazim gde hoćeš i kako hoćeš.
Dogodi se da vrlo retko tu zaškripi,a onda izvadim iz rukava Šukera i sve bude u redu.
„A što si se grlio sa onim carinikom?“
Pa njemu sam rekao da mi je Šuker komšija i da ću ga pozdraviti kada ga budem video.
Osta čovek bez teksta.
Četvrta kolona,peta kolona….stigosmo do broda.
Ispred broda gomila poznatih ličnosti sa puta.

Italijana,nemaca…baš mi je drago.

Kao da su se sve glavne i sporedne uloge prethodne dve nedelje spojile u jednu poslednju epizodu.

Biće ovo interesantno putovanje.

Ono što jeste malo problem da su nas obavestili da će biti kašnjenja sa polaskom,pošto je na moru veliko nevreme.
Ušli smo u brod(Nadir i ja),smestili se.
Popili po pivo,vežbao sam malo nemački sa švabama…italijani (Nikola i još dvojica)stižu posle dva sata.
Nadir se izvinuo i rekao da mora da priča sa njima na italijanskom.
Bio je neverovatno uzbuđen dok im je pričao kako smo carinsku proceduru prošli za 10min.
I dalje ne može da veruje.

Šta da kažem lepa reč,u ovom slučaju naš NOVAK ili Šuker,nije naš,ali ja sam ga prisvojio na kratko.
Vraćam ga čim pristanemo u Đenovu.

Novi je dan.
More je relativno mirno.
(dao mi je Nadir tablete protiv mučnine,za svaki slučaj)

Negde popodne stižemo u Barcelonu.

Planirano je da u Đenovi budemo 11-og oko 3h ujutro.
S obzirom da kasnimo sa polaskom,ne znam koliko,
vreme dolaska će biti drugačije.