Nimalo interesantan i izazovan put.
Morao sam čak i da pazim na ograničenja brzine.
Hteo bih da sačuvam off road gume za Afriku.
Velike brzine nikako ne prijaju tom tipu.
Ograničenje na auto-putu je 130km/h,od Venecije da Djenove vrlo često mi se palilo uporozeneje za radare (ima kao opcija u Garmin navigacijama).
Ono što me je oduševilo jeste sam ulazak u Đenovu.
Ko je pojektovao auto put je u potpunosti mislio na motore.
Krivina,na krivinu,lakat krivine i svo vreme vožnja kroz neki kanjon.
Šleperi i autobusi imaju problema sa vožnjom.
Za brze automobile i motore. Savršeno!

Kroz Đenovu sam samo proleteo.
Direktno u luku.
Razna papirologija i direktno upoznavanje sa „drugarima“ po mašinama.
Dva italijana na kross motociklima.
Četiri nemca na (naravno) BMW F 800GS.
Jedan švajcarac na KTM-u 1190.

Ogromna gužva.
Gomila čeka na ukrcavanje.
Razna terenska vozila sa još većim prtljagom na krovu.
Mada ima i dosta putničkih.
Posle sam saznao da su to uglavnom marokanci koji žive u Italiji,pa idu u posetu rodbini.
I kao što pravilo nalaže,ne ide se praznih ruku.

Unutrašnjost broda ne izgleda nimalo impresivno,s obzirom kako izgleda spolja.
Postoje razni ugostiteljski objekti,prodavnice,kafići…
Ali veći deo toga ne radi.
Ili radi veoma kratko.
I nikako da shvatim radno vreme.

Da li je nekome poznato ovo?
Film sa Tom Henksom,“Kapetan Filips“
Narandžasti čamac za spasavanje.

Što se tiče cene karte,
U oba pravca košta 311 eur. Motocikl i ja.
Ako se iko zaputi u ovom pravcu,postoji nekoliko opcija.

1. Pullman seat (avionsko sedište)

Cena 270 eura
Dve noći spavate u sedištu i imate javni toalet.
Mada neki su se snašli i tako što rasprostu ćebad i dušeke na sred hodnika ispavaju.

2. Deljena 4-oro krevetna soba.
Ovo sam uzeo ja i smešten sam sa četiri fina marokanca.
Oni ne znaju srpski,engleski,ruski,nemački,italijanski,španski (ne znam ni ja sve ove jezike,ali znam da pitam i opsujem)
Ja ne znam francuski ni arapski.
Idealno!
Odlično govorim rukama i perfektno se služim osmehom.
(imam osećaj da će ovaj stil govora savršeno služiti tokom većeg dela putovanja)
I prilično su se iznenadili kada su shvatili da imam fond od tri arapske reči.
Najbitnija je: Meraba (Hvala!)
Sve pre i posle toga je suvišno.

Smrde kao na takmičenju,a jedan hrče kao moj drug Mimi ili Željko ili Unas.

3. Solo kabina.
Cena oko 450 eur.

4. De lux kabina oko 800 eur.

Iskreno,nisam hteo da se razbacujem,a opet ne moram da spavam na hoklici.
Ovo je sasvim prihvatljivo.
Čak je kupatilo u okviru sobe sasvim pristojno i voda je po želji baš vrela.

Za sada je sve u redu.
Hrana na brodu je šarena. Ima svega,a cene su VEOMA bezobrazne.
Poneo sam ja zalihe sa kopna,pa ne zavisim mnogo od njih.

Gorepomenuti „drugari“ motociklisti su izvor zabave i druženja.
Od četvorice nemaca,jedan je nekada bio Srbin.
Kažem nekada,pošto ne želi nikada više da dođe u Srbiju.
Naš jezik je već poprilično zaboravio,a napominje da je pravi Nemac.
Inače rođeni stric mu je naš „pevač-glumac“ Boris Bizetić.

Najinteresantnij lik je jedan od italijana koji je po profesiji policajac.
Saobraćajac na motociklu.
Dosta vremena sam proveo sa njim.
Svašta mi je ispričao.
Momak je vozio sve moguće motocikle!
Baš sve!

Od skutera preko kross motora,do raznih trkačkih modela Ducatija i Aprilije.
Sada službeno vozi Motto Guzzi.
I nikada ne bi ste pogodili koji je po njemu najbolji motocikl.

Yamaha FJR 1300

Danas preko dana popunili papire za privremeni uvoz motocikala u Kraljevinu Maroko.
Čak mi udarili i pečat u pasoš.
Kao da sam tamo,a treba da putujem još 24h.

Na kraju,poneka fotografija Barselone.
Samo sa broda.