Moram da priznam,San Marino mi se prilično svideo.
Ima neku posebu energiju. Kao da nije tu negde u Italiji.
Podseća me na tvrđavu sa vitezovima i princezama i nekako bih ovo više mogao da “smestim” na neki sever Francuske ili čak i Veliku Britaniju.

Krećem dalje. Cilj današnjeg dana jeste mali gradić Orvieto.
U centralnoj Italiji,oko 150 km pre Rima. regija Umbrija.
Specifičan po tome što se ceo stari grad nalazi na kamenoj litici.

Ono što jeste lepo u današnjem danu jeste da je imao oko 300km vožnje,ali sam rutu tako napravio da nije bilo kilometra autoputa,a i vrlo malo ravnih magistrala.
Sve neki sporedni i popreki putevi koji vode kroz planine,šume i konstantno krivudaju.
Predeli Toskane. I krivine Toskane.
Sam asfalt nije bio baš savršen,a na pojedinim mestima baš željan restauracije.

Fotografije baš ne mogu da dočaraju ovo što pominjem,možda će film to bolje opisati,ali dobar deo krivina ostaje samo u mom sećanju.

Jedino,ta,vrućina. Opet je bilo 30’C.
Gori asfalt.

Na prvoj pauzi negde između nečega i na putu ka nečemu,pričam sa finim dedicom koji ima svojih 70-tak godina i vozi Apriliu RS 250.
Po gumama vidim da zna znanje.

A on mi kaže da je u penziji i da vozi samo radnim danima.
Vikendom su velike gužve na ovom pravcu,mnogo motociklista dolazi da proba ili utvrdi svoje znanje.
Svaki dan oko vozi oko 150km. Ovo odmorište mu je na pola puta od kuće do krajnje tačke.

Usput prolazim veliko jezero pod nazivom Trasimeno,a zatim i nekoliko dvoraca,nekih kula i mnogo starih kuća koje daju čar ovome kraju.
Stari kamen. Ogromne tuje. Veliki obronci.
U ovoj regiji su snimani kadrovi filma Gladijator.
Onaj deo gde dolazi kući i shvata da nema više porodicu.
Scena je mučna,ali su predeli naslikani.

Pre sam ulazak u Orvieto,pljusak!
Svi trče da se sakriju,a meni ne pada na pamet.
Uživam! Trebao mi je ovaj “hladan tuš”.

Smeštaj koji sam našao je na obodu grada,ali je baš zeznuto doći do njega motorom.
Sutra ću slikati nekoliko fotografija,danas su sve baterije istrošene i kartice bile popunjenje.

Stari grad Orvieto je mešavina Kalemegdana,Starog Grada u Budvi i žurke koja se završila pre sat vremena,pa su ostali samo oni najuporniji.
Oni koji ne ostaju zbog lepog osećaja već zbog Instagrama.

Prilično prazno. Očekivao sam mnogo više.
Lepe uske ulice,stare kuće i zgrade,ali nema ljudi.

Ako me je San Marino oduševio,ovo mi je došlo kao sendvič sa parizerom. Pojedeš ga,a ne znaš da li si sit.

U centru grada,ogromna katedrala Orvieto koja se ističe svojom veličinom.
Na žalost,bila je zatvorena.

Sutrašnji dan je tranzitni.
Odavde autoputem do Napulja.
Oko 350km.
Tamo sam našao fin smeštaj u samom centru.
Čuo sam puno lepih priča o tom gradu,ali i onih opasnih.
Sve rešavam osmehom.

P.S.Nemam običaj da slikam hranu,ali ovo mi je bilo baš onako lokalno,da me ne otkriju odakle sam.

Hladna voda,domaće belo vino i brusketi.
Živeli!