Poslednji dan jednog putovanja.
Uvek nekako najnaporniji,ali je danas bio i stresan.

Verovatno što žurim da stignem i pokušavam da preteknem umor.

Uz laki doručak na popularnom mestu podgoričkih momaka,krećem ka Beogradu.

Još jednom zahvalnost Ratku što me je primio kao gosta,a nije dozvolio da ništa ide na moj račun.
Insistiranje nije pomoglo.

Put me vodi kanjonom Morače.
Prolazim pored Kolašina,Mojkovca i Bjelog Polja.

Mali broj automobila na putu.

Na granici,pakao.
Kolona duga preko 1km.
Naravno,leva traka i pretičem do same kućice.
Finog gospodina u vozilu nemačke proizvodnje sa zatamnjenim staklima pitam da se “uključim”.
Nerado,ali ipak dozvoljava.

Na našoj granici oko 200m kolona.
Opet isto.Ali “fini” gospodin iz raspalog Passata izlazi i kaže:
“Kada budem video znak,”pusti motociklistu preko reda” ja ću to uraditi,ovako NE MOŽE!”

“Gospodine,izvinite,verujem da žurite,ali ja ću Vas svejedno za km ili dva preteći.”

“Samo ti pretiči”

Oko 3-4 km na jednoj krivini vidim policijsku patrolu,zaustavila beli passat. I vodi se žučna rasprava.
Da,bilo je jače od mene.
Zaustavio sam se,svirnuo,podigao vizir,možda kao znak pozdrava ili sitnicu koja se zove “inat”.

Policajac me gleda,a ja se obraćam gospodinu:
“Stigao sam,brže nego što sam mislio i prestigao”
Primetno crvenilo u obrazima i pogled koji deluje preteće.
Ovo je sve sitnica,ali i mali trijumf. Ne moj,već svih onih koji su ikada pretekli dugu kolonu na ovaj način.

Dan savrsen,20-tak stepeni,a posle Zlatibora pa sve do Čačka,imao sam osećaj kao da sam u video igrici.

Ako sam dobro izbrojao,11 radova na putu. I onda zaustave ceo saobraćaj iz jednog pravca. Naizmenično puštaju.
Kolaps u saobraćaju.
Rekord mi je da sam preteko celu kolonu koja je bila u dužini 4-5km.

I kada se ovo dešava,jedini način jeste da pretekneš sve i budeš na čelu kolone inače ti ne gine da narednih 10km budeš iza nekog revnosnog vozača ili vozača šlepera koji ne skida tel sa uveta.

Kako se prbližavam Beogradu,Sunce polako počinje da pada.

Prva lokacija je štamparija u kojoj moram da preuzmem male kutijice(vidi sliku)ž
U svaku kutijicu stavljamo po 3-4 lava kamena sa vulkana ETNA.
Mali poklon za verne pratioce i poznanike.

Sledeća lokacija,za mog najvernijeg pratioca.
Svaki dan me je zvao pred spavanje,da pita kakva je bila vožnja i gde sam sada. Sin.
Uroš ( V-4)

I ovo putovanje je završeno.
Sutra ću napisati još neke interesantne podatke u ukupno mišljenje.

Hvala svima koji su me pratili,pisali i kada je trebalo podržavali.
Ovde ili privatno!

Svaki put,a ovaj posebno,nosi svoje rizike.
Ja nisam o tome pisao,a budite sigurni da ih je bilo.
Neke izbegneš,od nekih se skloniš,a ostale rešiš osmehom ili gasom.