Da li je mogao da bude lepši i sunčaniji dan od ovoga. Pa nije!
Možda da sam išao na plažu,ali pošto sam ovaj dan odredio kao “tranzitni” dan
(Tranzitni dan – moto dan kojim se pređe mnogo km,malo se uživa i vidi se bela linija ili možda isprekidana. prim.aut.)

Iskren da budem,bilo mi je teško da se oprostim od male bele kućice. Nekako mi je posebna na ovom putovanju.
Mir,tišina,talasi se čuju u daljini
Na kraj sela bela kuća.

Moj drug me je zamolio da obavezno odem do mesta CARENTAN.
Šta ima tamo. Ništa! A zašto da odem?
Pa tamo je u seriji “BAND OF BROTHERS” bio prvi napad i mesto gde je lakše ranjen glavni junak.
Šta da radim?!
Odem,nije daleko i šta imam da vidim.
Celo selo,bele kuće.
Ništa posebno,malo mesto,ušuškano u nedeljno prepodne.
Zraci Sunca i tek po koji prolaznik.
Baš ništa.
Kao sendvič sa parizerom.

Tiho odlazim,da nekoga ne probudim i nastavljam do mesta koje se zove VILLERS-BOCKAGE.
Ovo je moja želja,niko me nije naterao.

15-dana posle iskrcavanja u Normandiji,saveznici su zauzeli uz teške muke grad CAEN,a onda su britanci krenuli dalje,da što pre zauzmu što veću teritoriju.
Južno od CAEN-a se nalazi ovo mesto. Nekih 20km.

Nemački kapetan,komadan tenka je sa svojim tenkom TIGAR uspeo sam za 15min da uništi 14 britanskih tenkova,dva protivtenkovska topa i gomilu ljudstva.
A zatim i da pobegne.
Poginuo je sredinom avgusta iste godine,tokom bombardovanja.

U vojnim školama se njegov uspeh uči kao jedna od osnova ratovanja i komandovanja.

Naravno,ovo nije toliko poznata činjenica,pošto pobednik piše istoriju,a takođe i u samom mestu neka baš nikakvog obeležja ovoga.
A i ja,šta sam očekivao…njegovu statuu i pozlaćenog TIGRA na centralnom trgu

Autoputem krećem dalje. Cilj za danas grad VERDUN(verdunska bitka 1914-1918)

Kada sam pravio rutu,navigaciji sam na njenom GPX jeziku objasnio da želim da prođem PORED grad PARIZA,a ne kroz PARIZ.
Da znam PARIZ,ali taj grad zaslužuje više dana. A ne samo jedno veče. I dve noći je malo.

I tako mene navigacija odvede kroz magistralni put koji prolazi kroz skoro sam centar PARIZA.

U jednoj pesmi Džoni Štulić kaže:
“Pariz ti je dao sebe,
deo neba zauvek..”

Ja bih dodao da me je taj grad danas ozbiljno preznojio.
28’C danas. Ogromna gužva!!!
Vozi se u 4 kolone.
I niko kočnicu ne dodiruje.
Ja štop svetlo nisam video da se upalilo.
I kao fin,ja vozim u koloni,a pored mene proleću skuteri.
Provlače se između kola.

Kud svi,tuda i ja…
Provlačenje između kola u dužini od 12km.
I u nekim trenucima sam prebacio i u treću brzinu.
NENORMALNO!

Da se našao neki pametan i otvorio vrata,sada ne bih ovo pisao.
Još sam ja i bio spor.
Kada se iza mene nakupi 3-4 skutera,ja se vratim u traku,propustim,pa nastavim.

Levim okom sam video u daljini vrh Ajfelove kule,a Senu sam prešao,mislim dva puta.
Male radosti,za veliki osmeh.

U predvečerje stižem u željeni grad.
Hotel F1.
Obilazak grada sam ostavio za sutra.
Siguran sam da ovde ima mnogo toga da se vidi. istorija se surovo poigrala sa ovim gradom. Čitajte sutra.

Prvi plan je bio Belgija,Holandija,Hamburg…pa vozom do BEČ-a,
Promenio i ostavio za neko drugo putovanje.

Drugi plan je bio od Normandije preko Belgije do Duuseldofa,kod mog druga Milana,pa onda opet voz do Beča.(nema karata!)

Tako da treći plan zvuči ovako(za sada):
Sutra Verdun,pa Luksemburg(DA)
A posle toga u Nemačku ka Minhenu i Salzburgu,malo kroz Alpe,do Mađarske…

Možda bude i četvrti,ali do petka ili najkasnije subote sam u Beogradu.