Nikada nisam shvatao šta je potrebno nekom umetniku da svoje delo započne,šta je potrebno da istraje u svojoj ideji,a na kraju i da ga dovrši?

Ma šta to bilo…slika,film,knjiga,pesma…

Da li inspiracija dolazi sama od sebe,pomognuta talentom ili jednostavno da sve navedeno mora da prati neka emocija?
Osmeh,suza,sreća,tuga…

Šta je potrebno da jednom gradu da bi bio umetničko delo?
Pa sve po malo…ulice,trgovi,mostovi,zgrade i bitne građevine…

A šta se dogodi kada dva grada koja su sigurno remek dela pravih majstora spaja put koji je isto tako savršen na svoj način.

Možda ima jednu sitnicu koja čini sve to posebnim…

Popodne kada sam stigao u San Sebastijan na recepciji malog hotelčića, momak i neka devojka su se prijatno iznenadili,
“Serbia!”
Ja kažem: ” Da,Srbija!”(ponosno)
A oni: Ti sam motorom iz Srbije?
Ja opet: Da! (ponosno)
“A zašto Srbija nema more?!” pitaju!

Znaju engleski,ali šta da im odgovorim:
Kada je bila raspodela zemljišta i voda na planeti,neko naš je malo zakasnio,pa smo ostali bez mora.

…da to je ta sitnica koju oni imaju i taj put koji spaja gradove Bilbao i San Sebastijan čini delom pravog umetnika…okean!
I to Atlanski!
Sa leve strane,a sa desne,pa uvek bude nešto,manje bitno.

Nisam mogao više da se raspravljam,tj.da objašnjavam kako i mi imamo plaže..Adu,Lido,Štrand..ali džabe.

Stvarno savršeni predeli kroz koje sam prolazio danas,sa tom jednom “sitnicom”.
(slike bolje pričaju)

A onda pre polaska u obilazak grada,uvek pitam za savet lokalce,gde ići i šta videti. Gde jesti i šta piti.

“Ovde imaš super pinćose,ovde je katedrala,ovde je…
E a ovde je stari hotel u kome ima zid na kojem još uvek stoje rupe od metaka iz španskog građanskog rata!”

Šta ja na ovo da odgovorim?
“Vi vaše rupe čuvate,da malo odstoje pa ih prodajete kao turističku atrakciju,a mi malo ispod trga Slavija imam dve srušene zgrade,nisu baš povukle miris hrasta kao vaše,naše rupetine se tretiraju kao mlado vino!”

Svašta bih mogao da čujem na ovom putu.

San Sebastijan,prelep grad sa ogromnim plažama,koje su po meni stvarno obeležje,a ne neke figure i statue.

Gomila surfera koji uživaju u talasima,umetnik koji pravi prelepu skulpturu od peska,školarci koji troše dan na fudbal,šetači…
Mnoštvo ljudi svih uzrasta,nacija i vera.
Ljubavne poruke ispisane na pesku ili zastave pokrajine Baskija.

Ovo poslednje je malo škakljivo pitanje za ovu regiju,s obzirom da i oni imaju tendenciju odvarajnja od Španije,pa shodno tome,od kada sam ušao u Španiju,nisam video nijednu zastavu,osim zastave Baskije.

Prelepe građevine koje pokazuju šmek ovoga grada. Mnoštvo prodavnica ima tradiciju i preko 100 godina unazad…Desde 1901.

Takođe,lokalci su mi rekli da je u ovom gradu ulica sa najskupljim nekretninama u Španiji.
“Paseo de Miraconcha”
Ima nekoliko fotograija. Lepo jeste,a koliko košta,ne znam.

U starom delu grada,mnoštvo malih barova i taverni.
U svima isto kao i u Bilbau. Pinćosi na sve načine.

Posebnu preporuku sam dobio da odem do bara TXETETXA,koji je poznat po pinćosima sa inćunima.
I kao što biva,otišao,probao i popio čašu penušavog vina.
A oni su ponosni na svoje pinćose,čak i isečke iz novina čuvaju po zidovima,gde ih hvale.

A posle toga,opet preporuka,za najbolji cheese cake na planeti.
Restoran ” La Vina”
Da! Stvarno je dobar!

Prelep grad koji je ulaznica ili izlaznica iz Španije.
Zavisi u kom pravcu putnik ide.
Ja sam moju kartu za ovaj put potrošio.
Sutra ulazim u Francusku.

Verovatno ka severu nekih 400 km
Grad La Rochele.

Očekujem da do vikenda stignem u Normandiju.