Juče sam sa svim peripetijama prešao preko 500km.
Dovukao sam se do grada GUELMIM-a

Prošetao sam malo po gradu.
Živ grad i simpatičan.
Popio sam naravno pun bokal ceđene pomorandže.

I probao plod kaktusa.
Dedica na tezgi ga raseče nožem i ti ga pojedeš.
Veoma je osvežavajući. Podseća nešto između dinje i lubenice.
Veoma je bodljikav,a oni su valjda već imuni.

Malo motiva grada. Ljudi na ulicama.

A ovo sam morao da kupim.
Već danima ih merkam u svakom gradu.
Jagode!

Nekome je pitao da ispričam malo o hrani.

Što se tiče osnovne hrane

– Razne vrste ribe,na velikom tanjiru sa raznim prilozima,povrća i barenog krompira.
– TAŽIN – glavno jelo u ovim krajevima. Pileći,goveđi ili najčešće jagnjeći.
U prevodu piletina,teletina i jagnjetina sa povrćem i kropirom ispod sača.
– KUS KUS – sve slično kao i prethodno samo sa dodatkom pirinča i vode i sitno iseckano.

Pre nekoliko dana sam pojeo izvrstan sendvič.
Unutra je bila neka mlevena junetina,masline,sir i još neki začini. Veoma ukusno.

Kao predjelo u svakom restoranu Vam daju masline ili neku salsu od maslina.

Sve je prilično ukusno i nije skupo.

Moj najveći favorit je ceđeni sok od pomorandže i masline na tezgama u svim oblicima.

Hotel u ovom gradu,ništa posebno,ali veoma jeftin.
Parking za motocikl. Neprocenjivo!