Put ka Španiji je prolazio kroz te „nacrtane“ predele.
Žao mi je što Andoru nismo videli,ali biće dana.
Sam ulazak u Španiju je jedan prljavi nekada obeleženi prelaz bez nekih većih prepreka za razliku od ulaska u Francusku.
Gomila nekih supermarketa sa strane i parkinzi sa raznim preprodavcima „zlatnih“ naočara i kao original Ray Ban naočara.
Tu noć provodimo u mestu Marglet de Mar.
Pravilno uređeno mesto sa podjednakim blokovima.
Veliki hoteli i široke ulice.
Malo podseća na Budvu,a trenutna klijentela su ekskurzije raznih škola i omladinski sportskih klubova.
Blizina mora daje lepotu gradu,ali sve ostalo samo najlon i sintetika.

Valensija – ogroman grad.
Prelepe građevine i arhitektura iz…sa elementima…i stilom…prelascima iz doba..
(ne razumem se uopšte,pa ne bih da izmšljam,a ni da prepisujem)
Male ulice,veliki bulevari,velike gužve i sunčan dan kada smo šetali tim gradom.
Osećaj prave Španije,bar ja imam takav osećaj.
Ulični svirači i modno obučeni “kao muškarci” odlikuju centar ovog grada.

La Linea dela concepcion – Grad na jugu Španije.
Granični sa Gibraltarom koji je u vlasništvu Velike Britanije.
Prolazeći kroz grad uopšte nisam imao osećaj da se nalazimo u Španiji.
Čak više u nekoj arapskoj zemlji.
Uske ulice,nepravilne građevine,prljavi trotoari(ako ih uopšte ima),a onda što je grad bilži sa tom britanskom granicom postaje sve moderniji i bolji.
Čistiji. Sa širokim trotoarima.
Po meni sigurno jedan od gradova u koji nikada više neću doći.
Nema potrebe,a ni želje.

Putem do Gibraltara smo prošli – nisko proleteli pored nekoliko gradova,a da nismo ni prikočili.
Mnogo ljudi po povraku mi je reklo…A Granada?Malaga?Kartagena?

Jednostavno,malo dana,previše kilometara.
A možda su ti gradovi sudbinski preskočeni za neko drugo putovanje narednih godina.
Kada se ekipa sa one strane Sredozemnog mora malo primiri.

….

GALO DE BARCELOS
“Na severu Portugala se desio strašan zločin i nikako nisu mogli da nadju krivca za to, tako da su svi posumnjali na jednog Galega (španca iz Galicije koji je u to vreme prolazio kroz Portugal na putu za Santiago de Compostela) i rešili da ga sto pre osude i završe sa tim.
On je tražio da vidi sudiju pre nego što ga obese i da porazgovara sa njim.
Kada je stigao kod sudije bilo je vreme ručka i na stolu je stajao prženi petao.
On je se kleo da je nevin i rekao je da je toliko nevin da ce i prženi petao zapevati kada ga budu obesili.
Svi su se smejali u poslali ga na vesanje, u trenutku vesanja(tako bar legenda kaze) petao je ustao i zapevao.
Španca (Galega) su uspeli da spasu a on je kao znak zahvalnosti posle nekoliko godina ponovo došao u Portugal i podigao skulpturu kao znak zahvalnosti.

Naravo učenije :
Pravda uvek izadje na videlo i uprkos svemu.
Dovoljno je verovati u boga.

P.S portugalci su u to vreme bili veliki katolici i do skoro crkva je imala veliki uticaj na sve sfere politickog, ekonomskog i svakodnevnog zivota.

Toliko od stalnog dopisnika is suncanog i toplog Portugala”

Na fotografiji je magnetić,poklon za najvernijeg pratioca putovanja,MATEJA ĐOKIĆ,
Moj sestrić.