Plan je bio da uopšte ne perem motocikl tokom celog putovanja.
Nisam nikada do sada. Ni na jednom putovanju do sada.

A baš je prljav. Na fotografijama ne izgleda tako,ali ja se družim sa njim svaki dan i poznajemo se.

Želja mi je da u Beograd vratim kolekciju od nekoliko hiljada insekata pokupljenih usput i u raznim državama.
Muhe iz Hrvatske,bubice iz Slovenije,malo iz Austrije,Italije,Lihenštajna,čisti Švajcarski leteći insekti,Francuska,Španija,Luksemburg,Nemačka i Mađarska.

Iz svake države po neki suvenir ili nekoliko stotina.

Ali,nije nije se održalo.
Jutros je padala kiša. U ogromnim količinama.
Najzad kiša!
Čekam je već 15 dana.
Naravno,dobro je oprala motor ili ga očistila od insekata. Nema više ni za CSI analizu.
Ali sada ima blata,tako da je i dalje prljav.

Pored jezera Taundsee,kroz predivna austrijska sela.

U domaćem istoimenom filmu postoji dijalog: “Lepa sela su uvek lepa,čak i kada gore,a ružna ostaju ružna…”

Ja bih ovo promenio:Sela u Austriji izgledaju prelepo čak i po ovom kišnom danu.Ne treba Sunce da svojim magičnim pokretom učini pejzaž lepšim.
Gde god uperiš pogled pogled…lepota.

Kiša.
Neka pada i bilo je vreme.
Svo vreme vozim lokalnim putevima.
Prolazim kroz Grac i idem ka istoku. Mađarska.
Kiša je stala,dala je šansu Suncu.

Krajnja destinacija jezero BALATON.
Nikada nisam bio tamo. A opet,tako je blizu Beograda.

Mađarska se ipak bitno razlikuje od Austrije.
Odmah se vidi razlika. U svemu. Predelima,putevima.
Dobar deo puta sam imao osećaj kao da prolazim kroz Vojvodinu.
samo da nema ovih natpisa. BAŠ NIŠTA ne razumem.
Čak sam i francuski počeo pomalo da kapiram,ali MAĐARSKI.
Nula bodova.

Kako se približavam Balatonu,sva mesta oko jezera se zovu
Balaton,pa posle neka tri-četiri slova
Balatonsoz,Balatontuz,Balatondred…

Kreativan tim je smišljao ove nazive danima.

Dolazim do mesta,jedinog bez prefixa BALATON, SIOFOK(na slovu I ima ona kukica)

Fino malo mesto na južnoj strani jezera.

Ima samo jedna trenutna sitnica sa svim gradovima i selima oko jezera.

Pa ja sam došao na BEFORE PARTY.
Ovde je sve prazno i nema nikoga.
Bukvalo ništa ne radi.
Hotela,pansiona ima mnogo,ali ne rade.

Naravno,otišao da probam njihov gulaš i naravno razočarao se.
Ich bin eine turist!

Danas sam računao. Do sada oko 6800km.
Do Beograda sutra ima oko 400km.

Uvek volim kada se završi krug.
Postoji jedan deo iz knjige koji logično opisuje putovanje i ono što ga čini takvim,moja je samo jedan reč u celom tekstu.

“Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati.
Bez te tačke za koju si vezan, ne bi volio ni nju ni drugi svijet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigdje.
A nisi nigdje ni ako imaš samo nju.
Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš.
Onda spremi se na put… Beograd.

“Derviš i smrt”, Meša Selimović

Vidimo se sutra!