Prva stvar na početku današnjeg dana,otići po motocikle u ambasadu.

U samoj ambasadi nas dočekuju zaposleni,a dok smo se mi presvukli dolazi i ambasador.
Imali smo kratak čas iz istorije i pravosuđa Republike Srbije.
Iskren da budem meni je veoma bilo zanimljivi da slušam čoveka koji je pisao i još uvek piše stranice istorije Srbije.
U pitanju je Oliver Antić.
Mnogima poznat kao profesor Pravnog fakulteta u Beogradu,Prištini i na Palama.
Saznao sam da je bio strah i trepet 4-te godine,a Obligaciona prava su se teško prolazila.
Čovek koji je započeo pregovore u Rambujeu i osoba koja je zaslužna za rehabilitaciju Draže Mihajlovića.

Bila nam je čast da je neko takav odvojio vreme za nas.

Sledeća stanica CABO DA ROCA.
Najzapadnija tačka KONTINENTALNE Evrope.
Prelep pogled i sunčan dan.
Sam put do litice i od litice vodi pored predivnih plaža punih surfera.

Naravno,kako to biva,čak i u bajkama,posle dva čuda,treće mora da bude zlo.
Kiša! Opet!
Nema fotografija iste,znate kako izgleda.

Porto.
Pa sve su fotke noćne.
Malo smo zakasnili.

Najpoznatiji po dezertnom vinu PORTO i istoimenom fudbalskom klubu.
Uz obalu reke stoje replike brodova koji su prevozili destilate vina ka brodovima koji su plovili ka
Engleskoj.

Sledeća lokacija…videćemo sutra.
Ima više mogućnosti.
Najverovatnije Valjodidad(Valladolid).
Nisam baš siguran u izgovor i tačnost srpske verzije naziva ovoga grada.
Grad u centralnoj Španiji. Ljubiteljima fudbala poznat po istoimenom klubu.

Bio nam je plan nešto drugo,ali gledamo da izbegnemo kišu.
Tamo je sutra nema.
A ni prekosutra.

U četvrtak uveče smo u Barceloni.

Još 2700km do kuće (kopnenog puta).