Danas ceo dan pokušavam da shvatim zašto svako putovanje mora da počne dramatično?

Na putu za Normandiju,procureo mi je amortizer.
Na putu za Portugaliju,su bile neke sitnice oko radio stanice i elektronike.
U Nemačkoj problemi oko Autocoma.
U Italiji 2012-e menjač.
Za Put oko Crnog Mora,bolje da ne pišem.

Možda je to “ulaznica” za svako sledeće ili baš ovo putovanje,da protekne bezbedno.
Ako je ovo karta,svaki put ću da je platim.

Da li sam ljut,pa jesam? Ne na sebe. Već na nebo i zvezde.
Znam koliko pazim na svaki detalj,pa mi je zato krivo.
Da,možda sam ovaj put sve radio na brzinu,pa je i ovo krivica,sitnica ili nešto što je moralo da se dogodi.

Jutros sam otišao do KTM servisa u Puli.

Nema nikoga.

Moj drug Mile zove čoveka. Nema. Ni slike ni tona.
“Druže,idem ja za Umag. Hvala!”

Dok sam pakovao motocikl ispred kuće,prolazi komšija koji je zaljubljenik u KTM,a inače najbolji asfaltni vozač kojeg poznajem.

“Pa taj servis se preselio za Labin,sad ćemo da ga pozovemo.
Imaš to i to? Nemaš. Može da stigne za 7 dana.”
Kratak odgovor. I malo razočarenje.

Na izlasku iz Pule,svraćam velike prodavnice i nalazim odgovarajući šraf. Nadam se.

Da bih se malo smirio,usput snimam predele,okolinu i te…nebo i zvezda. A bio je dan.

Vozim do Umaga i razmišljam kako će sve biti u redu
Za one manje upućene ili iz zadnje klupe,ako taj šraf pukne,ispada zadnja polu osovina,
a zatim i točak.
U prevodu…da ipak ne prevodim.

Stižem u Umag.

Firma Istra Auto i ekipa mehaničara koji rade kamione.
Izložio problem i veličinu,a oni donose nekoliko šrafova.

Dao sam skidao šraf sa osovine,on se raspada na pola.
Naravno,onaj koji sam kupio. Ne odgovara navoj.

A i svi ostali koje su doneli i ponudili. Ništa.

Ili što bi rekli mehaničari koji su bili prisutni,a italijanskog su porekla: Niente!

Takođe,kartica u kameri koja je imala lepe fotografije i snimke sa “stanice u Puli” je,tražim izraz…Niente!

Rešenje: zovem mog prijatelja u Ljubljanu. Pavle.

On zove KTM servis u Kopru,Izoli i Ljubljani.

Nema nigde osim u Ljubljani.

Šalje autobusom,a ja sa prijateljem iz Umaga krećem ka Kopru da sačekam isti.

Mali obilazak Kopra. Istina je da sam minimum 100 puta prošao pored ovog grada,a nikada nisam ušao.

Stiže šraf,a zatim nazad u Umag.

Montaža je trajala 30 sec.

I što je neko napisao: “a da nije pukao zato što je zavrtan pneumatskim pištoljem?”

Dobar dan,vi ste Saša?
Ne,pneumatski pištolj lično.

Sve ovo što sam napisao je stalo u nekoliko rečenica,a ustvari je trajalo do uveče.

U dogovoru sa mojim prijateljem iz Ljubljane,zakazujemo servis za sutra u 10h ujutro.

Ne bih više da plaćam “ulaznice”.

Sada sam u Ljubljani.

Motor “spava” u bagminton sali,a ujutro kod Pavleta na kafu,pa na servis.

Ne bi bilo loše da sutra najzad uđem u Italiju.

Cilj je San Marino,ali i negde blizu toga je sasvim u redu.