Kako mogu da počnu dani na mestu koje je cilj nečega,za početak ovog putovanja?

Da li mi je trebao plan gde da idem?
Da li sam se osećao kao da sam već bio ovde?
Da li su mi svi izrazi,nazivi i jednostavno tematika bili toliko prepoznatljivi i poznati da sam pojedincima koje sam sretao u toku dana da detaljnije objasnim mesta,događaje,datume i možda glupo zvuči,ali jedino što nisma znao je osećaj svakog pojedninačnog vojnika.Sa obe strane…

One koji napadaju i vide gde idu,a u sebi samo misle:
“Ako ovo preživim,uplaćujem loto i sedmica je moja sigurno”
ili
“Ako me zakači metak,neka bude neka površinska rana,poljubim i ono prođe”

Siguran sam da je bilo i ovoga,ali u najvećoj meri je vladao osećaj ravnodušnosti. Ako je ovaj dan suđen,takav će i biti.

U jednoj dokumentarnoj emisiji na Discovery kanalu,preživeli nemački vojnik je opisao napad ovako:
“…bila je tiha noć,negde pred jutro,kada se noć lomi u dan,kao da je malo požurila,nebo je postalo svetlo…”
U tom trenutku ogromna količina brodova je zapucala ka odbrambenim bunkerima na obali.
Prethodnica iskrcavanja.
Bilo je tu još mnogo drugih naznaka,ali da ne ulazim suviše u istoriju.

I njegov komentar je bio:”…ako preživim ovaj dan!”

OMAHA BEACH – dugačka plaža na kojoj se vodila najžešća bitka tog prvog dana.
Obeliežja samog događaja na svakih 100-nak metara.
Centralni spomenik. Gomila ugostiteljskih objekata sa simboličnim nazivima…L Omaha,D-Day…

Veliki broj ljudi se samo šeta plažom,a dobar deo njih se bavi tematikom zbog koje je i poznata.

Lično mišljenje: Da ova plaža nije bitna i poznata po svemu navedenom,bila bi samo jedna prelepa plaža za uživanje.
Ovako,ima istoriju iza sebe pa je to čini posebnom.

Sledeća lokacija: Groblje američkih vojnika u mestu Colleville.

Glupo je reći da je groblje prelepo,ali se vidi da neko ovde ulaže ozbiljan trud da sve bude pod konac.
Čisto,zeleno,tiho.
Samo cvrkut ptica i udaranje talasa u daljini kvare tišinu.

Hiljade belih spomenika. Krst ili Davidova zvezda,a na svakom Ime i prezime pogunulog vojnika,država,čin i jedinica iz koje dolazi.
A na kraju i datum kada je poginuo.

Na velikom broju grobova stoji natpis:
“Here rest in honored glory
A Comrade in arms
Known but to god”

U mom ličnom prevodu,a ako neko misli drugačije neka me ispravi:
“Ovde u slavi počiva,brat po oružiju,čiji je identitet poznat samo bogu”

U ogromnom mauzoleju na kraju groblja po zidovima stoje mape svih savezničkih akcija u Evropi tokom II sv.rata.

Sledeća lokacija SWORD BEACH,poslednja u nizu plaža gde je bilo iskrcavanje,ali na ovu plažu su se iskrcali britanski vojnici.
Mesto Arromanches je bitna tačka ovog događaja.

Sada turistički nastrojena,sa malim muzejom i gomilom prodavnica suvenira.

U celom ovom kraju na svakom koraku je neki simbol,znak,obeležje,tenk,avion,top ili nešto što ovu celu regiju čini jedinstvenom i širom sveta poznatom.

Pred kraja dana sam malo popričao sa jednim momkom koji je zaposlen u kampu i on mi kaže da je od 4.6. do negde 20.6.,a posebno 6.6. ovde sveopšte ludilo.
Ogroman broj ljudi iz celog sveta dolaze ovde na proslavu,a to kako izgleda…vojni kamioni,avioni,padobrani,parade,vojne uniforme,JEEP iz II sv rata.
Nekoliko njih na proslavu dolazi i PRIVATNIM TENKOVIMA.

Dolazi toliki broj ljudi da jednostavno nema gde da se noći,ljudi postavljaju šatore na svim livadama i tako provode dane.

Ja sam hteo da dodam: Ima to i kod nas,ali se služi pečenje i kupus iz lonca.

Pred kraj dana sam opet otišao do plaže OMAHA.
I imam šta da vidim,od plaže koja je u najširem delu bila nekih 20m,sada je nastala ogroman plaža širine preko 200m.

E to je ta plaža sa snimaka. Nešto mi od početka nije bilo u redu.
Sad aje još lepša.

Sutra obilazim još dve lokacije u ovom kraju,a onda….koliko doguram.
Cilj je oko 600km odavde. Grad Verdun.

Videću kako bude tekao dan.