Današnji dan više nego naporan.
Planirano da od FES-a do TETUANA idem okolnim putem pored jezera El WAHDA.

E sada…postoji tu normalan put kojim svi idu,ali ja da bih video jezero sa “puta koji se ređe ide” krenem drugom stranom.
Kako sam se zeznuo!!!!

Da li znate šta je gore od off road-a? Tj.šta je teže?

Stari asfaltni put koji je u stanju raspadanja. Rupa na rupu,pa nikada krpljeno.
Uz to taj je put tako uzak da dva motora se jedva mimoiđu,a tuda idu traktori,kombiji i poneki kamion.
Krivina,kamenja,blata,stoke,(u kolima i na četiri noge)koliko hoćeš.

Svojevremeno kada smo bili u Gruziji i sada kad god me neko pita ko su najveći divljaci za volanom? Gruzini.
Marokanci ne divljaju,oni jednostavno ne znaju da voze. I tačka.

Kada se na sve ovo doda jak bočni vetar i prašina.

Zlo!

A hteo sam da danas bude opuštena vožnja.

Ne može!
Ne ide!

134km takvog puta.
I vozim…ma sad će bolji,ma tu iza sledeće krivine je grad,tamo mora da sređuju asfalt…i onda kada kažem, “to je to od ovoga ne može gore”
Može!

Ulazim u grad,koji uopšte nema asfalt,već samo blato,prašinu i šljunak.
A uz to je pijačni dan,
Levu ruku nisam osećao od držanja kvačila.
Znoj mi curi niz lice.
Kreteni prolaze i iz zajebancije mi guraju motor.

A onda kolona malo krene i odjednom istrči dete sa leve strane,kokoška sa desne,kreten neki sa zadnje,ja se ukopam u mestu….i stvarno ne znam kako sam zadržao motor da ne padne.

Evo nekih lepih slika jezera,svu ovu zajebanciju imam na filmu,ima i neka fotka,ali nije baš jasno,pa kada ga montiramo videćete.