Danas smo ipak rešili da odmorimo kod Tjerija u kući.

Savršen domaćin,prelepo okruženje i potreba da se ipak odmorimo od jučerašnjeg dana.
Ne znam kako ste vi doživeli opis svega,ali verujte mi,mnogo je bilo gore nego što izgleda.
Možda će i Žarić napisati neku reč na ovu temu.

Još jedan od razloga je servis mog motocikla na 50000km.
Zamena ulja i filtera,štelovanje motora,podmazivanje i provera sitnih detalja.

Kuća u kojoj boravimo prosto oduzima dah svojom jednostavnošću i sitnim detaljima.
Sama kuća je sagrađena 1841. godine i veliki deo stvari je originalno sačuvan.

Okolina kuće je kao na crtežu.
Svaki detalj i sitnica brižljivo postavljeni na svoje mesto.
Tijeri vredno radi oko nje.
Ima svoju baštu sa povrćem,a vino dobija od komšija kao znak dobre volje.
Dok smo radili,stigao je paket vina.Doneo ga komšija traktorom.
Ostavljamo ga posle za degustaciju.

Po završenom servisu krećemo do mesta St.Antoan.
Tjeri hoće da nam pokaže okolinu i neke srednjevekovne zamkove.

Ovaj kraj je bio poznat kao usputna tačka za krstaše koji su išli ka Jerusalemu,a za vreme II svetskog rata
nemački vojnici su ovaj kraj nazivali “La petite Russie”,u prevodu “mala Rusija”.
Velika količina šuma i vijugavih puteva su činili da je ovde veliki broj nemačkih vojnika izgubio život.
Zasede i partizanski način ratovanja su nadenuli ime ovom kraju.

Odličan naziv male knjižare “MAISON DES PAPILLONS” – “Kuća leptira”

Rano ujutro krećemo dalje.
Postoje dve opcije.

Preko Andore(300km)
ili da pokušamo što više da obiđemo Pirineje.
Malo više km,ali bezbednost je na prvom mestu.

Sve zavisi od jutarnje vremenske prognoze.

Kamin greje.
Vino je na sobnoj temperaturi.
Žarić sedi i kaže…”Prija mi što smo odmorili danas”,uz gutljaj vina,sve to bolje zvuči.