Da napišem nešto o malo o Maroku i Zapadnoj Sahari,a što već nisam pomenuo u prethodnim tekstovima.

Putovanje

Po meni lično najbolje i najbrže na ovaj način.
Cena karte veoma opravdava da se ne ide preko Francuske i Španije.
Jednostavno,suviše kilometara,veći troškovi i na kraju ništa ne vidiš osim bele linije na putu.
Francuska,a posebno Španija zaslužuju da se obiđu posebno i sa velikom pažnjom.

Bezbednost

Nigde nisam video bolju.
Na svakom ulasku u grad. Izlasku iz istog po jedan kontrolni punkt.
Zaustavljaju samo domorodce. Turiste nikako ne diraju.
Za celo putovanje u Maroku zaustavili su me dva puta. Ne računjući Zapadnu Saharu.
Od skoro su u sve velike gradove uvedene patrole po velikim gradskim trgovima i ulicama.
Trojke. Dva fina momka sa automatskim puškama i jedan kao pratioc u žutom prsluku.
Vladu Maroka je strah da se ne dogodi nešto slično kao u Tunisu pre nekoliko nedelja kada si još finiji momci upucali neke turiste.Mislim da su Rusi.
Takođe sam saznao da ima dosta i policajaca u civilu.
Jednostavno hoće da im turizam cveta s obzirom da veliki procenat zarade države ide baš od njega.

Što se tiče krađe,sa mnogo strana sam čuo da marokanci nisu narod koji to radi. Istina,uvek ima „posebnih“ slučajeva.
Meni su sa motora ukrali nosač za kameru.
Ništa strašno,ali jednostavno oko toga ne treba brinuti više nego uobičajeno.

Plaćanje

1050 dirhama je 100 eur.
U većini slučajeva morate da platite kešom,mada postoje lokacije gde se plaća i karticom.
Bolji hoteli,velike benziske pumpe,kvalitetniji restorani u velikim gradovima.

Internet

U svim hotelima sam imao internet.
Negde bolji negde lošiji.
U TANGERU sam kod njihovog provajdera MEDITEL,kupio SIM karticu samo za internet.
Kartica – 1 eur, 7 dana interneta,dnevno po 500mb – 3 eur.
U prevodu 7 eur i imao sam internet najbolji na svetu.
Bez problema sam na sred ulice mogao da pričam preko Whats App-a ili Vibera.
Signal jedino nisam imao nekim zabitima.
Tamo gde nije bilo ni signala mreže.
Odlična i veoma jeftina mogućnost za komunikaciju.

Jedan od prodavaca na tvrđavi Ait Ben Hoddou.
Obožavatelj Novaka Đokovića inače po nacionalnosti BERBER.

Kraljevinu Maroko čine Arapi i Berberi koji su po zvanju nacionalna manjina,ali skoro 50% berberskog stanovništva to nikako nije manjina.

Berberi imaju sličan pozdrav sa tri prsta,samo je njihov “tri spojena prsta”,srednji,kažiprst i domali.
Ako se dobro sećam tri prstao značavaju….Sunce,trava i voda.

Uvozni i izvozni papiri za motocikl ili bilo koje vozilo

Ako vozilo nije na vaše ime potreban je žuti karton,ako jeste,nema problema.
Na putu ka Maroku,na brodu će Vam dati neke papire koje popunite. I za sebe i za vozilo.
Kada stignete,carinska procedura i uglavnom prolazite brzo.
Bitno je da sve papire koje dobijete čuvate do izlaska iz Maroka.
Ti papiri su privremena uvozna dozvola za vozilo.

Šta videti?
Pročitajte putopis od početka.
Ima za sve i za svakoga.
Plaže,gradovi,preščane dine i snežni smetovi.
Palme,kamile i korita suvih reka.
On road,off road…vijugavi putevi i pravci bez ijedne izbočine.
Mir i tišina,buka i vrelina.
Hrane,slatkiša i raznog voća.
Jedino što je malo teže naći je pivo ili vino.
Samo u boljim hotelima.

Cene goriva i gde kupovati?

Svo vreme puta imate gomilu benziskih pumpi.
Shell,Total ili najzastupljenija AFRIQUA.
Ima i lokalnih.
Ako vam je autonomija na motociklu preko 300km nema potrebe da brinete i u najvećim zabitima.
Maroko – 0.95-1eur
Z.Sahara – 0.65eur
Što se tiče kvaliteta goriva.
Ako sipate na navedenim pumpama,nema nikakvih problema.
Dva-tri puta sam sipao i na drugim i takođe nije bilo problema.
Očigledno je naše gorivo najgore.

Smeštaj i hoteli

Hotela i raznih pansiona ima u svim oblicima i cenama.
Da bi dobili vizu potrebno je da imate jednu zvaničnu rezervaciju hotela.
Sve to možete uraditi preko BOOKING.COM i odštampati njihovu zvaničnu verziju.
Najjeftinij hotel sam platio 9eur,a i tada sam mogao da prođem jeftinije. 6 eur. To je opcija da koristim zajedničko kupatilo.
U svakom gradu bez velike muke možete naći šmeštaj za 20-tak eur,s tim da je još neko bio sa mnom bilo bi jeftinije.
Npr. Jednokrevetna je 20 eur,dvokrevetna 28-30 eur.
Mesta za kampovanje na „divlje“ ima na pretek.
Kampova u kojima je cena za postavku šatora od 2-5 eur ima na skoro svakom ulasku u grad.

Na brodu

Ništa posebno.
Čim uđete obiđete ga celog za 10min i shvatite da nema svrhe dalje ponavljati ovu radnju.
Na brodu ima svakakvih likova,a nađu se i oni priblizni kubikaži i kontinentu pripadnosti.
Hrana u restoranu je VEOMA skupa!
Čaj 2 eur,mala kifla 0.30centi,Salata 5 eur,Glavno jelo od 7-9 eur,…
Postoji internet na brodu,ali je baš skup i veoma spor.
120 min – 10 eur.
Dobijete pass i koristite koliko treba. Isključite se,pa posle opet i tako u krug dok ne potrošite plaćeno vreme.
Kada ostavite motocikl u garaži,nemate pristup istome do dolaska na krajnje odredište.
Ponesite sve što Vam je potrebno,a ako ste nešto zaboravili,ne brinite,potpuno je bezbedno.
Možete i kacigu da ostavite,ali je umotajte i zatvorite u najlon kesu.
Ima mnogo izduvnih gasova,da se ne usmrdi.
Motocikl stavite na „ćopavu“ i ne uključujte nikakav alarm.
Momci u žutom će ga odlično obezbediti.

Ponesite tablete protiv mučnine.
Postoje velike šanse da će Vam zatrebati.
A od njih se i bolje spava.

Boja za muškarce u pustinji su plava uglavnom i delimično bela. Sve ostale boje su ženske.
Kada se umotaju u njihove odore jedini način da ih u gomili razlikujete jeste po boji.

Mada noviji modni trendovi stižu i u ove krajeve pa na svu plavu i belu boju možete naći i najnovije modele drečavih patika ili slične
“upadljive” odeće.