Obišao sam veliki broj gradova.
Poslovno,privatno,motorom ili slučajno.
I moram da priznam,retki su gradovi koji mogu da me oduševe,učine drugačijim,boljim ili svesnijim da ne živim u centru sveta.
A možda i za “upoznavanje” sa gradom treba više dana ili nedelja.
Sam način i razlog mogu da učine remek delo sasvim malim ili obrnuto.

Ovaj grad ima svoju posebnu energiju,drugačiji je.
Nije ono što me “pomeri”,ali samo viđenje da ovakav grad postoji može da pomogne u tome da postanem bolji.
Sam za sebe,a i za druge.

Danas sam obišao sve znamenitosti grada,pa moram da priznam,a to sam već pisao ranije,da ja u većini slučajeva usput ili na ulici pokušavam da saznam gde sam i šta je to.
Spomenik Belliniju,Garibaldijeva kapija,Teatro Bellini(opet)…

Lako je konsultovati internet,treba pričati sa ljudima,pa čak iako ne znaš njihov jezik.
“Tečno govorim rukama i perfekno se se služim smeškom”

Ono što sam video,osetio i nije mi se svidelo je to da ima mnogo prosijaka po gradu.
Prvog sam častio,a svakog sledećeg otkačio.
Kako? On priđe na italijanskom,ja ćutim.
On počne na engleskom(a sad znaju!),ja ćutim.
E onda ga ja lepo pitam: “Gavariš pa ruski?!”

Taj izraz lica treba videti. Momentalno odustaju od daljeg kukanja.

Naučio sam na svim putovanjima,kada imaš problem u kom te neko davi sa nečim ili traži nešto od tebe,obavezno zaboraviš sve jezike. I znaš samo svoj. I normalno pričaš kao da ste “burazeri”.

Šetnjom kroz grad sam naleteo na veliku masu okupljenih tinejdžera ispred parka Bellini.(taj Belini,sve je njegovo)
Saznao sam da čekaju da se otvore kapije,pošto u tom parku večeras nastupa poznati DJ Luk Salomon.

Ogromna cika i vriska i primetno prisustvo policije.

Preko dana sam obišao i riblju pijacu,gde sam video neka stvorenja koje siguno ne znam šta su i koga predstavljaju.
A tako izgledaju da ih sigurno ne bih jeo.

U večernjim satima na nekoliko lokacija po gradu ima uličnih svirača. Od lokalnih melodija do dobro poznatih.
Okupljaju veliki broj posetilaca,a pojedini uspevaju da sve prisutne “nateraju” da zajedno pevaju.
Odlična energija trenutka,lokacije i ljudi.

Danas sam i probao “Kanoli”.
Sicilijanski najpoznatiji slatkiš.
Iskreno ja sam ga znao iz filmova,koji su za temu imali manje fine pripadnike ovih krajeva,a želeo sam da ga probam.

Utisak,jeo sam i bolje.
Preporučio bih svakom da ga proba.

Za sutra je plan sledeći.
Sve stvari ostavljam u apartmanu.
Potpuno olakšan idem motorom na vulkan ETNA.
Tj.ne direktno,nego krug oko ETNE,imam informaciju da su putevi savršeni za vožnju,a zatim na sam vrh.

3350m.

P.S. Našao sam jedan fin kutak u ovom gradu i ostavio da ga sutra uveče posetim.