Danas smo rešili da sve nadoknadimo.
Kilometre,vreme i nedostatak Sunca.

Malo smo se uspavali pa krećemo oko 9.30h iz Benidorma.

Grad prilično turistički nastrojen i to posebno prema britancima,ircima i škotima.
U toku prethodne večeri smo dosta puta čuli sirene policije i hitne pomoći.
Tamo gde oni provode odmor uvek bude ozbiljnih gluposti.
Sada ih već ima mnogo,mogu da zamislim šta je ovde tokom leta.
Ratno stanje.

S obzirom da imamo zaostatak vremena odlučujemo da današnji dan provedemo na auto-putu i time pređemo veći broj kilometara.

Vožnja motora po auto-putu uvek predstavlja nužno zlo.
Veoma dosadno,ništa ne vidiš osim šlepera i bele linije,ali nekada neophodno da bi se brzo stiglo od A do B.

Danas je dan kada se moralo tako.

Kiše u početku nije bilo,ali već posle nekih 50km…počela lagano. Padala je,ali ne kao prethodnog dana,tako da je nismo ni primetili.

Put vodi preko Murcie,a zatim ka Granadi.
U jednom trenutku ulazimo u Andaluziju.
Deo Španije koji je poznat,siguran sam,po svačemu…ima u wikipediji.
Meni lično najpoznatiji po Santijagu.
Momku iz romana Alhemičar(Paolo Koeljo) koji baš odavde kreće na svoje putovanje u potrazi za blagom.

Možda ima neke simbolike i nekoliko citata koji bi se mogli vezati za ovo naše putovanje.

“Upravo mogućnost da se ostvari jedan san život čini interesantnijim.”

“Sve što se jednom dogodi,ne mora i da se ponovi.Ali ono što se dogodi dva puta,desiće se sigurno i treći put”

Mislim da sam dobro citirao.
Ovaj drugi citat se odnosi na kišu.

Kada dugo putuješ motorom i kada se mnogo puta smrzneš,pokisneš ili preznojiš naučiš da pratiš “znakove iznad puta”.
Da po mirisu osetiš šta te čeka iza krivine ili u daljini viidiš Sunce i smeješ se u sebi.
Postoji još gomilu sitnica,ali to nije tema.

U jednom filmu je izgovorena rečenica: “Vidiš sa kakvim se pred znanjem ide u kafanu”
A to u ovom slučaju može da glasi: ” Vidiš sa kakvim se znajem ide na dalek put”

Nisam nikada bio verni poštovalac Borisa Koljčickog,ali sam siguran da ne volim oblake u bilo kom obliku.
Čak ni kada budu veliki beli i prave razne akrobacije po nebu.

Sivi su najgori,ne znaš sa koje strane će da napadnu i kojom silinom.
Crnih se ne bojim,kod njih si siguran da je potop,adekvatno se obučeš,staviš slušalice u uši i samo dodaješ gas.

Danas je na kraju puta ipak osvanulo Sunce. Ono pravo.
Temperatura 18 C.

Cilj je Malaga,a opet ako ne budemo umorni idemo do Gibraltara.

Tako je i bilo na kraju.
Gibraltar. Naš završetak dana.
Trenutno smo na španskoj teritoriji.
Sutra ćemo pokušati da uđemo na britansku teritoriju.
Kažu da je moguće,dobije se viza na jedan dan.

Još jedna država u nizu na našem putu.
Poželite nam sreću!

Ako uspemo ili ne,sledeća stanica je Tarifa(najjužnija tačka Španije),a posle toga Sevilja.

U četvrtak ulazimo u Potrugaliju.