Rabat noću.
Glavni grad Maroka.
Ceo jedan kvart je pijaca koja živi do duboko u noć.
Prodaje se sve i svašta.
Ako sam dobro shvatio,noćas su glavna tema bile cipele.
Na sve strane i svi su se otimali.
O tome postoji i video zapis,pa će biti u filmu.
U podne sam krenuo za Rabat.
Oko 250 km.
Ali pre toga sam otišao na jedno mesto.
Na samom izlasku iz Tandžira se nalazi svetionik.
Naj udaljenija severo-zapadna tačka Maroka.
Mesto gde se spajaju Atlanski okean i Sredozemno more.
Savršeno!
Nomadska prodavnica sa raznim rukotvorinama i jednim turistom.
Prodavac(nomad) se oduševio kada je čuo da vozim motor.
Rekao je da mu je mnogo žao što nema više Dakar relija u ovim krajevima.
I da je veoma ljut na pojedine “loše ljude”iz Mauritanije.
“Mauritanija je dobra zemlja,ali ima loših ljudi.”
(2008-god na Dakar reliju je oteto i ubijeno nekoliko turista u Mauritaniji,
zbog toga je reli otkazan i od naredne godine pomeren u J.Ameriku,prim.aut)
Ovaj dedica mi je rekao da se sa Nomadima obavezno cenkam ako hoću nešto da kupim.
Šta mislite,koje koga udavio? 
Riblja i zelena pijaca.
Tkanje raznih odevnih predmeta i ćilima (nema letećih).
Sinoć sam ispred hotela “navatao” jednog malog čikicu koji zna nešto engleskog,dogovor je pao da ujutro oko 8.30h krenemo u obilazak grada.
On meni znanje,ja njemu za pivo.
Laki smo za pregovore.Obojica.
Uz laganu šetnju mi je ispričao da Tandžir ima 3 mil stanovnika(mislim da laže) i da je do 1956. god bio neka vrsta međunarodne slobodne zone.
Od tada je u sastavu Kraljevine Maroko i tako će i ostati.
Veliki broj Španaca dolazi i kupuje ili zida kuće.
Gradu u zaletu i na sve strane se gradi.
Nadir me je pozvao na večeru u njegov hotel.
Malo šetnja ulicama užurbanog grada,a onda na KUS-KUS u tradicionalni marokanski restoran.
“Interesantna” lokalna muzika.
I lokalno pivo.
Prepoznatljivog naziva.
Posle nekog vremena švajcarac(Nadir) i ja zajedno do centra Tangera.
Nekih 40 min vožnje i savršen zalazak Sunca negde iza Španije.