putopis

I ovo mesto je jedan od mojih favorita na putovanju.
Oduševljen sam kako je sve uređeno i napravljeno. Svaki detalj.
Sve minijaturno,a opet sa stilom.
Realno,može da spava 4-oro ljudi.
A grejanje…to je posebna priča.

Ležim u krevetu i nešto čitam,kada vidim sa leve strane ležaja,ne kreveta,nešto svetluca.
Pogledam,mala sprava sa brojevima od 1-3
Kabl vodi u dušek.

Iskreno,svašta sam pomislio.
Ali ipak uključio. Posle 5min. Milina!
To je toliko ugrejalo. Još jedan detalj koji čini celu kućicu posebnom.

Po jutru se ne poznaje uvek dan.
Tako je I ovaj krenuo sa 3-4’C iznad nule,a onda se u toku dana podigao na 15-16.
Idelano za vožnju.

Planirano danas oko 600km.
Iz Francuske ulazim u Nemačku I cilj mi je grad Ingolstad.
Nekih 60km pre Minhena.
Zašto tamo…pa vidi se na prvoj slici,a I logičan mi je sled putovanja.

Nema istorije!

Ovaj grad je široj javnosti poznat po tome što se ovde nalazi fabrika AUDI.
Sitnica.

Grad Verdun

Verdunska bitka od sredine februara 1916-sredine decembra 1916god

Jedna od najkrvavijih i najdužih bitaka u svim ratovima.
Cifre o broju poginulih idu od 250000 pa do 700000 vojnika.
Na obe strane
Francuska i Nemačka.

Jedna od bitnijih prekretnica I svetskog rata.
I jedna od tačaka gde je nemačka vojska očekivala lak prolaz,a zadobila težak udarac i na kraju izgubila bitku.

Da li je mogao da bude lepši i sunčaniji dan od ovoga. Pa nije!
Možda da sam išao na plažu,ali pošto sam ovaj dan odredio kao “tranzitni” dan
(Tranzitni dan – moto dan kojim se pređe mnogo km,malo se uživa i vidi se bela linija ili možda isprekidana. prim.aut.)

Iskren da budem,bilo mi je teško da se oprostim od male bele kućice. Nekako mi je posebna na ovom putovanju.
Mir,tišina,talasi se čuju u daljini
Na kraj sela bela kuća.

Moj drug me je zamolio da obavezno odem do mesta CARENTAN.
Šta ima tamo. Ništa! A zašto da odem?
Pa tamo je u seriji “BAND OF BROTHERS” bio prvi napad i mesto gde je lakše ranjen glavni junak.
Šta da radim?!

Kako mogu da počnu dani na mestu koje je cilj nečega,za početak ovog putovanja?

Da li mi je trebao plan gde da idem?
Da li sam se osećao kao da sam već bio ovde?
Da li su mi svi izrazi,nazivi i jednostavno tematika bili toliko prepoznatljivi i poznati da sam pojedincima koje sam sretao u toku dana da detaljnije objasnim mesta,događaje,datume i možda glupo zvuči,ali jedino što nisma znao je osećaj svakog pojedninačnog vojnika.Sa obe strane…

One koji napadaju i vide gde idu,a u sebi samo misle:
“Ako ovo preživim,uplaćujem loto i sedmica je moja sigurno”
ili
“Ako me zakači metak,neka bude neka površinska rana,poljubim i ono prođe”

Još jedan sunčan dan.
Hoće me lepo vreme ove godine.
Ne žalim se,samo hvalim.

Grad Nant,simpatičan gradić,grad,ali za mene lično nedovoljno istražen.
Obišao sam ga tokom prepodneva,doručkovao ili ručao,već je bilo oko 12h u jednom vijetnamskom restoranu,da vijetnamskom restoranu i krenuo dalje.

Šta me nije privuklo ovom gradu?
Cene!
Razlgledao sam malo i upoređivao,ovde je za 20-30% skuplje nego u ostatku Francuske,bar one delove koje sam ja obišao.

To su oni dana kada jednostavno NEĆE.
Kada ne ide od ruke od samog početka.
Da,Sunce je sijalo punom snagom,ali sve ostale “sitnice” su jednostavno činile da ovaj dan sa ovoga putovanja upišem kao
BAKSUZNI DAN!

Za početak,pola noći nisam spavao. Zašto?
Ne znam.
Ona sam se uspavao.
Svako jutro ustajem oko 7.45h-8h
Moram,da bih stigao sve planirano.