Kiša je prestala,ali se vetar pojačao do maksimuma.
Kada bih mogao da bira šta mi je draže za vožnju.
Naravno između dva zla.
Uvek biram kišu.
I ti onu veliku.
Zašto?
Kada je ona mala kiša…stane,krene,pada,pa jako pada…onda nemam nameru da oblačim kišno odelo već vozim u jakni.
Jakna,pantalone,čizme i rukavice neće propustiti ni kap vode,ali kada se dobro natope onda na duže staze zna da bude hladno.
A vetar baš mrzim!
Svakim ulaskom u grad ili tražite hotel ili tražite centar grada.
Ako je i jedno i drugo na istoj lokaciji. Odlično!
Vrlo lako se možete snaći i bez navigacije ili bilo kakve karte.
Stanete i pitate:
Hasan aveni.
Na svim jezicima razumljivi,a posebno ovde.
U svim gradovima i selima,glavna ulica se zove HASAN II.
A odmah pored nje je uglavnom MUHAMED V.
Što mi poznato to sa ulicama u centru grada!
Kakav šugav dan za ispraćaj!
Inače kada sam tražio smeštaj,a i kada ga tražim,uvek gledam da bude centar grada.
Manje pešačim. Sve je tu nekako blizu.
Za ovaj PENSION IBERIA sam se baš zeznuo.
Da,jeste u centru
Da,VEOMA je jeftin.
Da,ima internet.
Ali…sobe su kao bolnici.
Čak su i kreveti takvi.
Ima čak i lavabo u sobi.
Krajnji cilj dana jeste grad TETUAN.
Poslednja stanica mog putovanja kroz Severo-Zapad Afrike.
Pre toga grad CHEFCHAOUEN.
Kraći i normalniji naziv mu je “Plavi grad”.
Na putu do njega…lepa priroda,put postao krivudav,bez rupa,Sunce greje taman koliko treba(oko 20 C).
Na radiju piče INDEXI.
Odjednom isped mene istrčava momak sa belom kesom. Sa dve kese. Druga mu bila zavezana za pojas.
Jedva sam ukočio da ga ne udarim.
U svaku ruku uzima po jednu…. Kanabis(i diže jednu kesu),Hašiš(diže drugu)
I gura ka meni.
Današnji dan više nego naporan.
Planirano da od FES-a do TETUANA idem okolnim putem pored jezera El WAHDA.
E sada…postoji tu normalan put kojim svi idu,ali ja da bih video jezero sa “puta koji se ređe ide” krenem drugom stranom.
Kako sam se zeznuo!!!!
Da li znate šta je gore od off road-a? Tj.šta je teže?
Stari asfaltni put koji je u stanju raspadanja. Rupa na rupu,pa nikada krpljeno.
Uz to taj je put tako uzak da dva motora se jedva mimoiđu,a tuda idu traktori,kombiji i poneki kamion.
Krivina,kamenja,blata,stoke,(u kolima i na četiri noge)koliko hoćeš.
Ovo je jedno od glavnih transportnih sredstava u ovim krajevima.
Ima ih u svim oblicima,bojama i modelima.
Dva marke koje preovlađuju su DOCKER i YAMAZAKI.
Za ovaj sa tendom ne treba ni kišno odelo.
Grad FES je većini turista poznat po čuvenim slikama na kojima se vidi ručno bojenje kože.
Da jeste,alio sim toga ljudi se ovde bave i drugim zanatima.
Uglavnom starim i svi se ručno rade.
Na nekima od prethodnih slika ste videli štandove sa slatkišima.
(Sličnih je bilo nekada i kod AVZIJU FIKRIJA na Zelenom vencu + boza + šampite)
,a ove zanatlije se bave izradom predmeta od lima,bakra,mesinga…
Mnogo bučna izrada. Oblikovanje,grejanje,brušenje,poliranje.
I sve to rade na licu mesta.