Grad Verdun
Verdunska bitka od sredine februara 1916-sredine decembra 1916god
Jedna od najkrvavijih i najdužih bitaka u svim ratovima.
Cifre o broju poginulih idu od 250000 pa do 700000 vojnika.
Na obe strane
Francuska i Nemačka.
Jedna od bitnijih prekretnica I svetskog rata.
I jedna od tačaka gde je nemačka vojska očekivala lak prolaz,a zadobila težak udarac i na kraju izgubila bitku.
Da li je mogao da bude lepši i sunčaniji dan od ovoga. Pa nije!
Možda da sam išao na plažu,ali pošto sam ovaj dan odredio kao “tranzitni” dan
(Tranzitni dan – moto dan kojim se pređe mnogo km,malo se uživa i vidi se bela linija ili možda isprekidana. prim.aut.)
Iskren da budem,bilo mi je teško da se oprostim od male bele kućice. Nekako mi je posebna na ovom putovanju.
Mir,tišina,talasi se čuju u daljini
Na kraj sela bela kuća.
Moj drug me je zamolio da obavezno odem do mesta CARENTAN.
Šta ima tamo. Ništa! A zašto da odem?
Pa tamo je u seriji “BAND OF BROTHERS” bio prvi napad i mesto gde je lakše ranjen glavni junak.
Šta da radim?!
Kako mogu da počnu dani na mestu koje je cilj nečega,za početak ovog putovanja?
Da li mi je trebao plan gde da idem?
Da li sam se osećao kao da sam već bio ovde?
Da li su mi svi izrazi,nazivi i jednostavno tematika bili toliko prepoznatljivi i poznati da sam pojedincima koje sam sretao u toku dana da detaljnije objasnim mesta,događaje,datume i možda glupo zvuči,ali jedino što nisma znao je osećaj svakog pojedninačnog vojnika.Sa obe strane…
One koji napadaju i vide gde idu,a u sebi samo misle:
“Ako ovo preživim,uplaćujem loto i sedmica je moja sigurno”
ili
“Ako me zakači metak,neka bude neka površinska rana,poljubim i ono prođe”
Još jedan sunčan dan.
Hoće me lepo vreme ove godine.
Ne žalim se,samo hvalim.
Grad Nant,simpatičan gradić,grad,ali za mene lično nedovoljno istražen.
Obišao sam ga tokom prepodneva,doručkovao ili ručao,već je bilo oko 12h u jednom vijetnamskom restoranu,da vijetnamskom restoranu i krenuo dalje.
Šta me nije privuklo ovom gradu?
Cene!
Razlgledao sam malo i upoređivao,ovde je za 20-30% skuplje nego u ostatku Francuske,bar one delove koje sam ja obišao.
To su oni dana kada jednostavno NEĆE.
Kada ne ide od ruke od samog početka.
Da,Sunce je sijalo punom snagom,ali sve ostale “sitnice” su jednostavno činile da ovaj dan sa ovoga putovanja upišem kao
BAKSUZNI DAN!
Za početak,pola noći nisam spavao. Zašto?
Ne znam.
Ona sam se uspavao.
Svako jutro ustajem oko 7.45h-8h
Moram,da bih stigao sve planirano.
Savršeno je kada se probudiš i čuješ kako talasi udaraju o kamenje.
Prelepo kada pogledaš kroz prozor i vidiš nepreglednu vodenu površinu,a ako malo proturiš nos napolje,osetiš i miris.
5 D video format. Još da sam bio malo bliže da me voda i poprska bio bi kompletan doživljaj. Mada je i ovako…znam tu reč,ali sam je trenutno zaboravio. Nešto lepo,pa još malo lepše,pa više od toga.
E to…!
Čak nisam primetio ni da je napolju prilično tmurno.
Ali to ne kvari jutro u San Sebastijanu.
Ako me neko bude pitao da opišem San Sebastijan u nekoliko reči,mogu ovako: Grad pored ogromne plaže!
Čak i preiferija grada ima svoju plažu.
A oni koji ne žive pored plaže?
Pa to je već drugi grad.
Nikada nisam shvatao šta je potrebno nekom umetniku da svoje delo započne,šta je potrebno da istraje u svojoj ideji,a na kraju i da ga dovrši?
Ma šta to bilo…slika,film,knjiga,pesma…
Da li inspiracija dolazi sama od sebe,pomognuta talentom ili jednostavno da sve navedeno mora da prati neka emocija?
Osmeh,suza,sreća,tuga…
Šta je potrebno da jednom gradu da bi bio umetničko delo?
Pa sve po malo…ulice,trgovi,mostovi,zgrade i bitne građevine…
A šta se dogodi kada dva grada koja su sigurno remek dela pravih majstora spaja put koji je isto tako savršen na svoj način.
Možda ima jednu sitnicu koja čini sve to posebnim…