putopis

Jutro u ovome rajskom gradu može samo tako da izgleda.
Kao u vremenskoj prognozi iz 80-i neke.

“Sunčano. Temperatura 20 C
Jugozapadni vetar duva brzinom od 5m/s.
Povoljan dan za zalivanje bašta i obrade useva.
Nemojte da palite seno,možda komšiji crkne krava!”

U svakom slučaju dan koji obećava.
U lokalnom pabu doručkujemo.
U vazduhu se oseća miris prethodne večeri.
Prosutog piva i neočišćenih podova.
Ovde je bilo dobro zezanje. Na britanski način.

Laki doručak i još malo prizora Sevilje.
Prelep grad,ali na žalost idemo dalje,

Jedini put(logičan) za ulazak u Potugaliju.
Odbrojavamo kilometre.

Najzad!

Prvi grad u koju ulazimo.
Grad Faro.
Turisticka destinacija i samih portugalaca.
Blaga klima.
Grad poznat po organizaciji najveceg moto skupa u Evropi.
Negde tokom leta ovde se sakupi preko 10000 motocikala.
Ja licno nisam ljubitelj moto skupova,ali na taj i na ovo mesto bih rado ponovo dosao.
Do Albufeire jos manje od 80km.

Usli smo u Portugaliju!
Grad Faro.

Turisticka destinacija i samih portugalaca.
Blaga klima.

Grad poznat po organizaciji najveceg moto skupa u Evropi.
Negde tokom leta ovde se sakupi preko 10000 motocikala.

Ja licno nisam ljubitelj moto skupova,ali na taj i na ovo mesto bih rado ponovo dosao.

Do Albufeire jos manje od 80km.

moto-djir-iberian-2016-moto-putovanje-moto-putopis-moto-adventure-408

moto-djir-iberian-2016-moto-putovanje-moto-putopis-moto-adventure-409

moto-djir-iberian-2016-moto-putovanje-moto-putopis-moto-adventure-411

Noć smo proveli u gradu LA LINEA DE LA CONCEPCION(da,tako se zove),španski grad koji se graniči sa Gibraltarom.
Potpuno čudan grad i potpuno različit od onoga što smo prethodnih dana videli u Španiji.
Pojedini delovi grada deluju zastrašujuće.
Vozeći kroz grad,Žarić je više puta ponovio,”osećam se kao na Kosovu”.
Sam grad zbog blizine Afrike(Maroka),prilično podseća na isti.
Takođe i veliki broj pripadnika arapske nacije boravi ovde.

Gibraltar je britanska teritorija,tj.država za sebe.
Mali delić zemlje na krajnjem jugu Španije pod britanskom kontrolom.
Karakterističan je po velikoj steni koja iz izvire iz mora.

Neke dane jednostavno treba prespavati.
Topao jutarnji vazduh na ulicama Valensije.
Prvi radni dan posle burnog vikenda.
Svuda papiri,limenke od piva i sav mogući materijal koji se može nazvati đubretom.
Siguran sam da ovaj grad nije obično prljav kao sada,ali smo načuli da je ovde bilo ogromno zezanje u subotu.
Zakasnili smo. Jedan dan.

Ljudi užurbano jure ka destinaciji. Prodavačice čiste oko svojih izloga.
Čudan grad.
Španci se izrazito boje policije,a više od toga se boje komunalne policije koja ne prašta.
Čudi me da su oprostili da se ovaj grad probudi musav.

Opisao sam hotel u kom smo noćili,ali nisam i doručak ujutro.

Razlika za koju se dobija doručak iznosi 2.4 eur po osobi.
Kada smo pričali šta nas očekuje,svakakve misli su se motale po glavi. Naravno loše.
Ali…

20m dug švedski sto sa svim vrstama hrane. Voća,povrća,pita,hlebova,maslina,…
Nema čega nema.
Prosto neverovatno.
Čak smo mislili da na izlazu stoji neki fini gospodin koji je prethodno brojao zalogaje i sve to dodaje na onu cenu od 2.4 eur.
Pod izgovorom,da je to ulaznica,samo za gledanje.
Bez pipanja i degustacije.