Danas veoma naporan dan.
Temperatura je svo vreme bila oko 38 C.
Zlo koliko je vrućina.
Put do grada TATA ima oko 300 i nešto km.
I za sve vreme puta sam sreo 5 automobila,4 magarca,3 čoveka i jednu patrolu policije.(nisu me zaustavili)
U jednom trenutku sam išao skoro 80km i nigde nikoga.
Prošao sam kroz dva grada-sela. PRAZNO!
Kao u kaubojskim filmovima,još samo nedostaje ona pustinjska trava što se kotrlja i zavijanje kojota.
Juče sam sa svim peripetijama prešao preko 500km.
Dovukao sam se do grada GUELMIM-a
Prošetao sam malo po gradu.
Živ grad i simpatičan.
Popio sam naravno pun bokal ceđene pomorandže.
I probao plod kaktusa.
Dedica na tezgi ga raseče nožem i ti ga pojedeš.
Veoma je osvežavajući. Podseća nešto između dinje i lubenice.
Veoma je bodljikav,a oni su valjda već imuni.
Malo motiva grada. Ljudi na ulicama.
Današnji plan je bio:
Laayoune – 220km – Smara – 430km –Zag
Od polovine puta Smara-Zag se ide blizu granice sa Mauritanijom i tromeđe Maroko-Alžir-Mauritanija.
I nekako mi je to bio logičan krug.
Ono što sam juče pisao,konstantne kontrole policije su baš iritirajuće.
Baš svak put me zaustave,a punktova gde se oni nalaze ima svakih 5-10km.
Nekada i češće.
Juče su me zaustavili dva puta u razmaku od 300m.
Traže pasoš,pitaju odakle sam. Ja im ponudim i kopiju pasoša.
Pitaju gde idem,odakle idem,zašto idem i koje mi je zanimanje?
Ovo zadnje nikako da shvatim zašto.
Poslednji pozdrav sa okeanom.
Tamo u pravcu Sunca. Nekih 70km su Tenerifi.
Lepo zvuči.
Narednih dana samo pesak i planine.
Biće i oaza,a i lepih tvrđava.
Filmskih lokacija.
Jedna mala anegdota.
Ovde su policajci VEOMA alergični na bilo koji vid slikanja ili snimanja.
Njih samih.
Pre nekih 6 meseci,jedan španac je zamolio policajca da se slika sa njim.
Policajac je rekao: „Može,100 dh!“(100dh-dirhama je oko 10 eur)
Momak je sve to snimao kamerom.
Posle je to stavio na FB,neko je to video i policajac je dobio otkaz i neku zatvorsku kaznu.
Svih 15-tak puta,kada su me zaustavili su pitali dali kamera radi i da li imam jop neku.
Danas 600km
Kada sam bio u gostima kod Mila Lukovića,on me je posavetovao dve stvari:
1. Da iskopiram pasoš u bar 10 primeraka.
2. Da ne idem u Zapadnu Saharu.
Ovo pod 1 smo odmah uradili.
Ovo pod 2…pa cilj mi i jeste bio da osim Maroka odem i u Zapadnu Saharu.
Da se zapljunem i kažem da sam bio.
Iskreno,ovoje najjužnije što je bar malo logično da se obiđe.
Sve dalje od ovoga ili je potpuno bačeno vreme,novac i kilometri ili je rizično(Mauritanija).
Prevedeno,ovo mi je najdalja tačka puta i svakim kilometrom sutra se lagano vraćam ka severu.
Mada ću sutra ići još malkice južnije,a zatim ka istoku,blizu granice sa Mauritanijom i Alžirom.
Vrlo čest saobraćajni znak na ulasku u Z.Saharu
Na putu za Saharu(zapadnu)
Zapadna Sahara je kao država za sebe,ali je u stvari sastavni deo Maroka.
Pre mnogo godina Španci su napustili teritoriju iste,a marokanski kralj je poslao 350 000 građana Maroka da “prošetaju” i utvrde granice.
Ali stvarno da prošetaju.
Bez oružija.
To je nazvano “zeleni marš”.
Nekoliko fotografija sa puta do lokacije,a kasnije još malo.
Lepa noć pod šatorom.
Lako sam zaspao.
Ne znam zašto.
🙂
Lokacija na kojoj se trenutno nalazim je Tvrđava BOUN JERIF.
Nekadašnja kasarna LEGIJE STRANACA,sada renovirana u mali hotel sa restoranom i kamp.
Motociklisti iz Nemačke su ovo zakupili i dovode ovde tokom cele godine zaljubljenike,uglavnom u off road vožnju.
Juče sam ovamo dolazio putem koordinata i verujte mi,ovo je između ničega i nigde.
Najbliži grad-selo je na 25km.