putopis

Pa kao nastavak od prethodnog dana…

Uveče degustacija vina i razne priče oko vatre.
Žarićev komentar je da je ovo vino fenomenalno,a za novac koliko košta,prosto savršeno.

Ujutro,pakovanje i pozdravljanje sa domaćinom.
Pozvani smo da opet svratimo,kad god poželimo.

Današnja tura 370km.
Ni metra autoputa.
Prelepa francuska sela i zaseoci.
Putevi i krivine kojih mogu da se postide i bolji prevoji u Austriji i Italiji.

Svi koji voze motocikle sanjaju da odu i provozaju Alpe i Dolomite,a ja lično mogu da Vam kažem,ova “ulazna vrata” Pirineja su bolja,lepša i sa manje saobraćaja nego prethodno nabrojano.

Ko ima mogućnost. Ne treba da propusti!

Danas smo ipak rešili da odmorimo kod Tjerija u kući.

Savršen domaćin,prelepo okruženje i potreba da se ipak odmorimo od jučerašnjeg dana.
Ne znam kako ste vi doživeli opis svega,ali verujte mi,mnogo je bilo gore nego što izgleda.
Možda će i Žarić napisati neku reč na ovu temu.

Još jedan od razloga je servis mog motocikla na 50000km.
Zamena ulja i filtera,štelovanje motora,podmazivanje i provera sitnih detalja.

Kuća u kojoj boravimo prosto oduzima dah svojom jednostavnošću i sitnim detaljima.
Sama kuća je sagrađena 1841. godine i veliki deo stvari je originalno sačuvan.

Današnji dan je počeo savršeno.
Odličan mali hotel na 30km od St Tropea.
Sunčano.
Putevi suvi. Dan savršen za turu od preko 500km,
Malo ispod Pirineja,a malo iznad Tuluza.

Doručak na brzinu,ispred jedne velike samousluge i neizostavni baget (pa u Francuskoj smo).

Posle ovoga,prelepa vožnja kroz mala i simpatična sela.
Sve šareno poput ćilima i napravljeno sa ukusom.
Na sve strane mali i veliki zamkovi i to onako,potpuno normalno. Kao Ferari u Monte Karlu ili azilant na autobuskoj stanici u BGD.

Ali da ne bude sve savršeno.

Ako bi današnjem danu davali naslov glasio bi “Nemirno more”.
Želja je bila da obiđemo sva mondenska letovališta,da vidimo šta to njih čini boljim od ostatka sveta.

Videli smo,ali je sve to imalo i svoju cenu.

Kiša!

Ceo dan.
Nekada slabija nekada jača.
A kada je na jednom mestu prestala.
Onda je vetar pokazao kako se to radi.

Oscećaj vožnje po krivinama,a onda iza jedne duže krivine osetiš kako ti se diže prednji točak.
Grozno!

Od pocetka dana presli tek 70km
Guzva u saobracaju,a i zelja da se nesto bitno ne propusti.

Kisa ne prestaje da pada!

Mali odmor na poznatoj lokaciji.
Da li neko prepoznaje?
Ljubitelji F1 neka se jave.

Nastavljamo dalje…

moto-djir-iberian-2016-moto-putovanje-moto-putopis-moto-adventure-239

moto-djir-iberian-2016-moto-putovanje-moto-putopis-moto-adventure-240

moto-djir-iberian-2016-moto-putovanje-moto-putopis-moto-adventure-241

Doručak kod Mileta.
Ja dobrovoljno prao sudove,nije me Mile naterao.
I Y putem pored Rovinja,Poreča,Umaga i Kopra,gde smo se rastali sa Pavletom.

Sve ostalo posle je velika kilometraža po autoputevima Italije.
Borba sa vetrom,beskonačnim kolonama šlepera i vernim sledbenicima Valentina Rosija,ali na četiri točka.
Ne voze baš brzo,više nisko lete.

Ovde su očekivano i najviše cene goriva na putovanju.
Za ovu cenu u pozadini(treća fotka) u susednoj Bosni mogu da se kupe 2.5 litre benzina.
Pa vidite kako je skupo,ali standard.

Prvi dan je protekao bez problema i sa mnogo vetra od ulaska u Hrvatsku pa sve do Zagreba.
(Smrzli smo se)
Preko Gorskog Kotara smo imali sreću da je autoput bio otvoren,pošto je zbog jakog vetra često bio zatvoren,a po poslednjim informacijama prethodnog dana je bio potpuno obustavljen saobraćaj i otvoren tek jutros.

Temperatura se spustila i do 3 C.
A na spuštanju od Gorskog Kotara ka Rijeci je bilo i velikih količina snega.

Neverovatno je da jedan prolazak kroz tunel potuno promeni vreme i temperaturu.
Sa 3 C na 14 C.

Rijeka osunčana Suncem,a u Opatiji nas čekaju drugari