Početak dan je bio na 50% za kišu i 50% protiv nje.
Tmurno nebo je bilo samo tmurno.
Svetlo sive boje sa prelazima na tamnu.
A opet u daljini se nisu videle linijice koje pokazuju da idem ka kiši.
Vazduh je bio blag. Nije davao onu ledenu notu koja se uvek pojača pre kišu.
Lokalni putevi,magistrale i presecanja ka auto putevima.
Temperatura oko 12’C.
Čak nije bilo ni gužve u saobraćaju.
Skroman sam,meni dovoljno.
PULYAGARDE je danas pogodilo jako nevreme.
Prognoza za Andoru je bila još lošija.
Jedino razumno je bilo ostati ovde,naravno uz blagoslov domaćina i na moju veliku žalost i ove godine zaobići Andoru.
Andora je pod snegom i temperatura preko dana je bila -6’C
Veoma rizično i nimalo poželjno.
Opet sam bio koristan,prošetao do sela po namirnice. Ima oko 2km. Družio se sa drugarima pored puta.
Napravio selfi.
Sasvim običan dan.
U istoimenoj pesmi EVE BRAUN na ove stihove se nadovezuje…
“…tražim sve što treba da dam,jedan naglo prekinut san…”
Ne zvuči baš kao pesma za odmor,ali ovaj dan je takav bio.
Kako se kaže,malo sam pomagao u radovima oko kuće.
Treba da otplatim stan i hranu.
Prekontrolisao motor. Pregrupisao stvari po koferima.
I sutra sam spreman za dalje.
Ne znam zašto svi mi koji vozimo motore ne dolazimo u ove krajeve?
Ovde je jednostavno savršeno za vožnju.
Nema gužve,savršene krivine,neopisivi predeli.
Lično znam da nije ništa bolje od Grosgloknera,Madone di Kampiljo,Paso Tonale,Paso Sela ili bilo kojeg pasa – prelaza na Alpima,Dolomitima ili Tirolu.
Možda i znam odgovor ali hteo sam da ga postavim…
Ovo je suviše daleko od SRB. Da bi se stiglo do ovih predela potrebno je dva – tri dana ozbiljne vožnje.
Sunčan dan,opet,malo auto-puta da se zaobiđe Sent Etijen.
A posle sve lokalni putevi.
Krajnji cilj PYLAGARDE – 350km
Dođu dani kada pametan zaćuti,a problemi nestanu.
Danas se stvarno nisam bunio.
Baš nikome,pa ni samom sebi.
Savršen dan,tj.onakav dan koji se zamišlja kada se vozi motor i zbog čega se vozi motor.
Temperatura: od 17’C do 21’C
Putevi: krivudavi
Predeli: pretežno šumoviti,sa prolascima kroz mala prazna mesta.
Iskreno,nikako mi ne ide u glavu,gde nestani svi ti ljudi?
Danas sam prošao kroz gomilu manjih,srednjih i malo većih gradova…nema ljudi!
Opet neki matine,a ja ne znam gde!?
Hladno jutro u Cirihu.
Za Švedsku(a važi i za Švajcarsku) je u jednoj meni omiljenoj emisiji rečeno:
“Hladno,ali standard!”
I ovde je bilo tako.
Do servisa smo krenuli oko 7.30h ujutro
Pre toga doručak kod mog domaćina Milana.
Vruća gibanica I jogurt.
Temperatura 2’C
Ja u farmerkama na motoru. Patike I kratke čarape.
Laki perjani prsluk za brze intervencije u gradu.
Sa radija ide neka setna muzika…
Naravno da kada bude sunčan dan,ne može baš sve da bude potaman.
Prva stvar ujutro je bio odlazak u BMW servis u Villachu.
I bio je malo duži odgovor,ali bi na prost nemački sve to znvučalo ovako: “Nein,nicht,kaput…”
Na malo duži srpski prevod.
“Da curi ti amortizer,mi nemamo delova,a i da imamo prvi slobodan termin je u četvrtak. Ostani,mi možemo da poručimo pa ćeš taman doći na red.”
Hvala,ali ne hvala!
Sreća u maloj nesreći je da me je prthodnu noć jedan momak koga sam upoznao prethodne godine na OFF ROAD takmičenju na Tari pozvao da svratim u Cirih na kafu.
A pošto nisam imao nijednu pametniju ideju u tom trenutku,ja njega lepo pozovem,izložim problem…i posle 5 min dobijem odgovor:
“Dođi u Cirih,imaju delova,naćićemo način da uđeš preko reda i moj si gost. Spavaš kod mene kući.”