putopis

Nomadska prodavnica sa raznim rukotvorinama i jednim turistom.
Prodavac(nomad) se oduševio kada je čuo da vozim motor.
Rekao je da mu je mnogo žao što nema više Dakar relija u ovim krajevima.
I da je veoma ljut na pojedine “loše ljude”iz Mauritanije.
“Mauritanija je dobra zemlja,ali ima loših ljudi.”
(2008-god na Dakar reliju je oteto i ubijeno nekoliko turista u Mauritaniji,
zbog toga je reli otkazan i od naredne godine pomeren u J.Ameriku,prim.aut)

Ovaj dedica mi je rekao da se sa Nomadima obavezno cenkam ako hoću nešto da kupim.
Šta mislite,koje koga udavio? 

Riblja i zelena pijaca.
Tkanje raznih odevnih predmeta i ćilima (nema letećih).

Sinoć sam ispred hotela “navatao” jednog malog čikicu koji zna nešto engleskog,dogovor je pao da ujutro oko 8.30h krenemo u obilazak grada.
On meni znanje,ja njemu za pivo.
Laki smo za pregovore.Obojica.

Uz laganu šetnju mi je ispričao da Tandžir ima 3 mil stanovnika(mislim da laže) i da je do 1956. god bio neka vrsta međunarodne slobodne zone.
Od tada je u sastavu Kraljevine Maroko i tako će i ostati.
Veliki broj Španaca dolazi i kupuje ili zida kuće.
Gradu u zaletu i na sve strane se gradi.

Posle nekog vremena švajcarac(Nadir) i ja zajedno do centra Tangera.
Nekih 40 min vožnje i savršen zalazak Sunca negde iza Španije.

Pakovanje motora i po mom mišljenju brza carinska procedura.
Ja i drugar iz Švajcarske prošli za 5min.
Nemce su nešto zezali u vezi papira.
Mada su i oni to rešili posle nekog vremena.
Mali italijan u žutoj jakni je otkačen 100%.
Već vidim gde idem sledeće godine,na Sardiniju.
Imam i smeštaj za džabe

Prvo viđenje Afrike.

“Alah,Narod,Kralj”
Napisano ogromnim slovima preko celog brda-planine.