Juče sam sa svim peripetijama prešao preko 500km.
Dovukao sam se do grada GUELMIM-a
Prošetao sam malo po gradu.
Živ grad i simpatičan.
Popio sam naravno pun bokal ceđene pomorandže.
I probao plod kaktusa.
Dedica na tezgi ga raseče nožem i ti ga pojedeš.
Veoma je osvežavajući. Podseća nešto između dinje i lubenice.
Veoma je bodljikav,a oni su valjda već imuni.
Malo motiva grada. Ljudi na ulicama.
Današnji plan je bio:
Laayoune – 220km – Smara – 430km –Zag
Od polovine puta Smara-Zag se ide blizu granice sa Mauritanijom i tromeđe Maroko-Alžir-Mauritanija.
I nekako mi je to bio logičan krug.
Ono što sam juče pisao,konstantne kontrole policije su baš iritirajuće.
Baš svak put me zaustave,a punktova gde se oni nalaze ima svakih 5-10km.
Nekada i češće.
Juče su me zaustavili dva puta u razmaku od 300m.
Traže pasoš,pitaju odakle sam. Ja im ponudim i kopiju pasoša.
Pitaju gde idem,odakle idem,zašto idem i koje mi je zanimanje?
Ovo zadnje nikako da shvatim zašto.
Poslednji pozdrav sa okeanom.
Tamo u pravcu Sunca. Nekih 70km su Tenerifi.
Lepo zvuči.
Narednih dana samo pesak i planine.
Biće i oaza,a i lepih tvrđava.
Filmskih lokacija.
Jedna mala anegdota.
Ovde su policajci VEOMA alergični na bilo koji vid slikanja ili snimanja.
Njih samih.
Pre nekih 6 meseci,jedan španac je zamolio policajca da se slika sa njim.
Policajac je rekao: „Može,100 dh!“(100dh-dirhama je oko 10 eur)
Momak je sve to snimao kamerom.
Posle je to stavio na FB,neko je to video i policajac je dobio otkaz i neku zatvorsku kaznu.
Svih 15-tak puta,kada su me zaustavili su pitali dali kamera radi i da li imam jop neku.
Danas 600km
Na putu za Saharu(zapadnu)
Zapadna Sahara je kao država za sebe,ali je u stvari sastavni deo Maroka.
Pre mnogo godina Španci su napustili teritoriju iste,a marokanski kralj je poslao 350 000 građana Maroka da “prošetaju” i utvrde granice.
Ali stvarno da prošetaju.
Bez oružija.
To je nazvano “zeleni marš”.
Nekoliko fotografija sa puta do lokacije,a kasnije još malo.
Lepa noć pod šatorom.
Lako sam zaspao.
Ne znam zašto.
🙂
Lokacija na kojoj se trenutno nalazim je Tvrđava BOUN JERIF.
Nekadašnja kasarna LEGIJE STRANACA,sada renovirana u mali hotel sa restoranom i kamp.
Motociklisti iz Nemačke su ovo zakupili i dovode ovde tokom cele godine zaljubljenike,uglavnom u off road vožnju.
Juče sam ovamo dolazio putem koordinata i verujte mi,ovo je između ničega i nigde.
Najbliži grad-selo je na 25km.
Noćas sam do 3h bio budan.
Radio(posao ne bira lokaciju),a i loše vesti iz Srbije pa sam ceo dan danas pod tenzijom.
Biće to sve u redu.
Siguran sam.
Milo je izvrstan domaćin!
Sve pohvale za gostoprimstvo.
Primio me je kao da se znamo oduvek,a praktično sam došao sa ulice.
Hvala Milo!
(poslao sam mu link,pa će i ono ovo čitati)
Popili smo kafu u lokalnom kafiću,a zatim i uradili mali intervuj…za film.
Druga lokacija je mali ribarski gradić.
8km od glavnog puta.
Moj domaćin Milo mi je rekao daje tamo odlična riba.
Uvek je sveža i nije skupa.
Nije mi mnogo trebalo da razmišljam.
Raj za surfere.
Kada sam prilazio gradu spustila se takva magla da nisam video 20 m ispred sebe.
Temperatura je pala na 16 C.
Takvo vreme me je pratilo do Agadira.
Veoma gusta magla,a onda odjednom nestane i ukaže se savršen pogled.