putopis

Neko me je pitao da vezano za gume na motociklu.
Pre polaska sam imao više opcija šta da radim i koje gume da koristim na ovom putu.
Standardne putne gume nikako ne dolaze u obzir,mada znam momke koji su i sa takvima išli na slična putovanja.
Posle dosta istraživanja,razmene iskustva sa drugima,lično i preko interneta.
Izbor je pao na tri modela.
1.Continental TKC 80
2.Metzeler Karoo 3
3.Haidenau K60 Scout
Sva tri navedena modela su odlično ocenjena kod krajnjih korisnika.
Jedina stvar koja me je brinula jeste skoro 1200km auto puta pre dolaska u Maroko.
Koliko će se potrošiti?

Gradić TATA.
Specifičan samo po tome što je relativno nov grad. Ni 50 godina,

Sada sam prilično blizu alžirskoj granici.
Nekih 40-50km.

Našao sam fin hotel.
“Relais des sables” U prevodu “Reli na pesku”.
Što mi je ovo nešto poznato. 🙂

Danas veoma naporan dan.
Temperatura je svo vreme bila oko 38 C.
Zlo koliko je vrućina.

Put do grada TATA ima oko 300 i nešto km.

I za sve vreme puta sam sreo 5 automobila,4 magarca,3 čoveka i jednu patrolu policije.(nisu me zaustavili)

U jednom trenutku sam išao skoro 80km i nigde nikoga.
Prošao sam kroz dva grada-sela. PRAZNO!
Kao u kaubojskim filmovima,još samo nedostaje ona pustinjska trava što se kotrlja i zavijanje kojota.

Juče sam sa svim peripetijama prešao preko 500km.
Dovukao sam se do grada GUELMIM-a

Prošetao sam malo po gradu.
Živ grad i simpatičan.
Popio sam naravno pun bokal ceđene pomorandže.

I probao plod kaktusa.
Dedica na tezgi ga raseče nožem i ti ga pojedeš.
Veoma je osvežavajući. Podseća nešto između dinje i lubenice.
Veoma je bodljikav,a oni su valjda već imuni.

Malo motiva grada. Ljudi na ulicama.

Današnji plan je bio:
Laayoune – 220km – Smara – 430km –Zag
Od polovine puta Smara-Zag se ide blizu granice sa Mauritanijom i tromeđe Maroko-Alžir-Mauritanija.
I nekako mi je to bio logičan krug.
Ono što sam juče pisao,konstantne kontrole policije su baš iritirajuće.
Baš svak put me zaustave,a punktova gde se oni nalaze ima svakih 5-10km.
Nekada i češće.
Juče su me zaustavili dva puta u razmaku od 300m.
Traže pasoš,pitaju odakle sam. Ja im ponudim i kopiju pasoša.
Pitaju gde idem,odakle idem,zašto idem i koje mi je zanimanje?
Ovo zadnje nikako da shvatim zašto.

Na putu za Saharu(zapadnu)
Zapadna Sahara je kao država za sebe,ali je u stvari sastavni deo Maroka.

Pre mnogo godina Španci su napustili teritoriju iste,a marokanski kralj je poslao 350 000 građana Maroka da “prošetaju” i utvrde granice.

Ali stvarno da prošetaju.
Bez oružija.
To je nazvano “zeleni marš”.

Nekoliko fotografija sa puta do lokacije,a kasnije još malo.