Kazablanka iskreno,nema nimalo romantike kao iz istoimenog filma.
Finansijski najjači grad u Maroku.
Centar svih velikih kompanija i tokova novca.
Kažu da ima 6 mil. stanovnika(skoro kao Srbija),opet nešto mi je to mnogo.
Mada,skoro 45min sam ulazio u grad do samog centra.
Velika gužva,haotični vozači i još ludji momci i devojke na skuterima.
Hotel Maroccan House u centru Kazablanke.
Da se nalazi u Srbiji,svi bi rekli kičerica.
Ovde se savršeno uklapa u ambijent.
Nikada kraći krevet!
Na putu za Kazablanku…
Vežbao sam malo off road vožnju,pa sam uspeo da snimim kako se talasi lome o stene.
Šta da radim,inspiriše me okean!
Benzinske pumpe kojih ima najviše u Maroku.
Vlasnik – ministar poljoprivrede Kraljevine Maroko.
Kakva slučajnost!
Po dolasku u Rabat poslao sam mail ambasadoru Srbije u Maroku.
Tražio sam samo da se vidimo i popijemo čaj.
Želeo sam da osetim malkice duh Srbije u Maroku.
I da mi neko kaže “Dobar dan”.
U roku od 15min sam dobio odgovor da sam dobrodošao i da ako mi odgovara dođem sutra oko 10h.
u potpisu
Ambasador, Slađana Prica
Ambasadorka. Lepo.
Biće mi drago.
Ovaj komplet fotografija bih nazvao “krovovi Rabata”
Odličan pogled sa vrha zgrade pokazuju deo gde živi sirotinja,a u daljini se vide moderne zgrade i ogromne kuće sa čuvarima i poslugom.
Razlike su očigledne.
Rabat kao glavni grad ima svoju lepotu.
Ali više onu skrivenu,tradicionalnu.
Ovde je smeštena i glavna rezidencija kralja MUHAMEDA VI.
Mnogo je učinio za i još uvek čini za Moroko.
Rabat noću.
Glavni grad Maroka.
Ceo jedan kvart je pijaca koja živi do duboko u noć.
Prodaje se sve i svašta.
Ako sam dobro shvatio,noćas su glavna tema bile cipele.
Na sve strane i svi su se otimali.
O tome postoji i video zapis,pa će biti u filmu.
U podne sam krenuo za Rabat.
Oko 250 km.
Ali pre toga sam otišao na jedno mesto.
Na samom izlasku iz Tandžira se nalazi svetionik.
Naj udaljenija severo-zapadna tačka Maroka.
Mesto gde se spajaju Atlanski okean i Sredozemno more.
Savršeno!