moto putopis

Sinoć sam ispred hotela “navatao” jednog malog čikicu koji zna nešto engleskog,dogovor je pao da ujutro oko 8.30h krenemo u obilazak grada.
On meni znanje,ja njemu za pivo.
Laki smo za pregovore.Obojica.

Uz laganu šetnju mi je ispričao da Tandžir ima 3 mil stanovnika(mislim da laže) i da je do 1956. god bio neka vrsta međunarodne slobodne zone.
Od tada je u sastavu Kraljevine Maroko i tako će i ostati.
Veliki broj Španaca dolazi i kupuje ili zida kuće.
Gradu u zaletu i na sve strane se gradi.

Posle nekog vremena švajcarac(Nadir) i ja zajedno do centra Tangera.
Nekih 40 min vožnje i savršen zalazak Sunca negde iza Španije.

Pakovanje motora i po mom mišljenju brza carinska procedura.
Ja i drugar iz Švajcarske prošli za 5min.
Nemce su nešto zezali u vezi papira.
Mada su i oni to rešili posle nekog vremena.
Mali italijan u žutoj jakni je otkačen 100%.
Već vidim gde idem sledeće godine,na Sardiniju.
Imam i smeštaj za džabe

Prvo viđenje Afrike.

“Alah,Narod,Kralj”
Napisano ogromnim slovima preko celog brda-planine.

Poslednje druženje sa odličnom ekipom na brodu.
Osim njih,bilo je tu i svakakvih sumnjivih likova.

Prethodna dva dana je padala kisa.
Duvao jak vetar.
I more je bas bilo nemirno.
Od pre pola sata Sunce sija punim sjajem. Mediteran najzad pokazuje svoju lepotu. Talasi su nekako vise plavi,a vazduh znacajno topliji.
Spanija se polako gubi iz vidokruga.
Na horizontu se vidi nesto,meni trenutno strano,nepoznato,neistrazeno.
Pre svega izazovno.
Zbog ovoga sam krenuo na put.