Putovanja menjaju ljude...
Hladno jutro u Cirihu.
Za Švedsku(a važi i za Švajcarsku) je u jednoj meni omiljenoj emisiji rečeno:
“Hladno,ali standard!”
I ovde je bilo tako.
Do servisa smo krenuli oko 7.30h ujutro
Pre toga doručak kod mog domaćina Milana.
Vruća gibanica I jogurt.
Temperatura 2’C
Ja u farmerkama na motoru. Patike I kratke čarape.
Laki perjani prsluk za brze intervencije u gradu.
Sa radija ide neka setna muzika…
Naravno da kada bude sunčan dan,ne može baš sve da bude potaman.
Prva stvar ujutro je bio odlazak u BMW servis u Villachu.
I bio je malo duži odgovor,ali bi na prost nemački sve to znvučalo ovako: “Nein,nicht,kaput…”
Na malo duži srpski prevod.
“Da curi ti amortizer,mi nemamo delova,a i da imamo prvi slobodan termin je u četvrtak. Ostani,mi možemo da poručimo pa ćeš taman doći na red.”
Hvala,ali ne hvala!
Sreća u maloj nesreći je da me je prthodnu noć jedan momak koga sam upoznao prethodne godine na OFF ROAD takmičenju na Tari pozvao da svratim u Cirih na kafu.
A pošto nisam imao nijednu pametniju ideju u tom trenutku,ja njega lepo pozovem,izložim problem…i posle 5 min dobijem odgovor:
“Dođi u Cirih,imaju delova,naćićemo način da uđeš preko reda i moj si gost. Spavaš kod mene kući.”
Da li je nepisano pravilo da svi maleri mora da se dogode na samom početku ili je to jednostavno dobar znak?
Kao ono kada ptica…na Vas.
Pomeranje sata na “letnje vreme” nije uspelo nikoga da omete u dolasku. ili možda jeste,moj drug Neša Rus je čak i zaboravio da dođe. Iskreno,ja sam navikao,a pošto će on ovo da čita,neka zna.
Na mom ispraćaju,na put,se sakupio veliki broj drugara.
Neki po tradiciji,a neki iz daleka.
Dusseldorf via Mionica.
Hvala svima!
Oduvek mi je bila želja da obiđem lokaciju jedne od najvećih ili možda i najveću bitku u II sv.ratu.
Sever Francuske,celom dužinom uz kanal Lamanš(La Manche),a opet prikazanu i opisanu u mnogim filmovima,igranim i dokumentarnim.
Normandija.
I početak kraja II sv.rata.
Veliko iskrcavanje na Dan D. 6.jun 1944 godine
Rusi su odbili napad sa istočne strane i krenuli ka Berlinu.
Morao je da se otvori i zapadni front.
U nekom od prethodnih putovanja,imao sam priliku da obiđem i ardenske šume u istočnoj Belgiji.
Tamo je u mestu BASTOGNE takođe bio jedan od prelomnih trenutaka II sv rata.
U zadnjih nekoliko meseci sam imao priliku da dobar deo vremena provedem u metroima velikih gradova.
Moskva,Lisabon i Barcelona.
Zašto je ovo bitno?
Pa i nije. Osim da bih mogao da poredim sam osecaj grada prema tome kako sam video taj delić.
Moskva nije deo ovog putovanja,ali moram da je ubacim kao deo poredjenja.
Dva je malo.
Uvek se traže tri ponude.
Kada sebi zadaš cilj putovanja u mislima na putu do tamo razvijaš različite scenarije.
Različita osećanja.
Da li ćeš se razočarati,da li ćeš sve videti,da li će ti to mesto,taj grad i ti ljudi promeniti pogled na svet i stvoriti bar prividni osećaj pripadnosti?
Vezan energijom,ne ličnom kartom.
Sam put od juga Portugalije do samog Lisabona je vodio kroz borove šume.
Sa leve strane okean,sa desne šume i livade,a sredina…pa krivine.
One zbog kojih se i vozi motor.
Dan,sunčan. Tu negde oko 21 C.
Sve je ovo lep nagoveštaj ili dobrodošlica u Lisabon.
„Evo uživajte na ulazu,pa kada uđete da vidite kako je unutra.“