Nikada nisam shvatao šta je potrebno nekom umetniku da svoje delo započne,šta je potrebno da istraje u svojoj ideji,a na kraju i da ga dovrši?

Ma šta to bilo…slika,film,knjiga,pesma…

Da li inspiracija dolazi sama od sebe,pomognuta talentom ili jednostavno da sve navedeno mora da prati neka emocija?
Osmeh,suza,sreća,tuga…

Šta je potrebno da jednom gradu da bi bio umetničko delo?
Pa sve po malo…ulice,trgovi,mostovi,zgrade i bitne građevine…

A šta se dogodi kada dva grada koja su sigurno remek dela pravih majstora spaja put koji je isto tako savršen na svoj način.

Možda ima jednu sitnicu koja čini sve to posebnim…

Problem sa gradovima ove vrste što te jednim potezom otmu,uzmu za ruku i ne puštaju,pa čak i kada odeš,ostave tanku nit kojom te sigurno vraćaju nazad.
Da li grad koji dan započne Suncem može da bude ružan?
Siguran sam da ne?
Obišao sam mnogo gradova,manjih i većih,video razne prestonice i zaseoke,ali ovaj grad je onako šmekerski poseban.
Ne hvali se mnogo svojom lepotom,a opet kada zagrebeš površinu shvatiš da pruža mnogo više nego neki “bitni” gradovi.
Ne bih ništa da poredim,niti da navodim,različiti su ukusi.
Za dobro jutro,lokalni bar u kome osim nama poznatih proizvoda(kafa,čaj,sokovi…) na meniju imaju i razne grickalice…pinćosi,tapasi…više vrsta kolača.
I svakom komadu je cena otpirlike 1 eur.
Pa koliko ko želi količinski i šareno.
+ obavezno neko piće.
Veliki broj lokala ima ovo u ponudi.
Ulazio sam u veći broj i svuda su različite stari. Svaki lokal ima svoj neki poseban i lokalno popularan meni.
Marketing,zarada ili jednostavno,dođi turisto da ti objasnim kako se prodaju mali sendviči za 1 eur.

Početak dan je bio na 50% za kišu i 50% protiv nje.
Tmurno nebo je bilo samo tmurno.
Svetlo sive boje sa prelazima na tamnu.
A opet u daljini se nisu videle linijice koje pokazuju da idem ka kiši.
Vazduh je bio blag. Nije davao onu ledenu notu koja se uvek pojača pre kišu.
Lokalni putevi,magistrale i presecanja ka auto putevima.
Temperatura oko 12’C.
Čak nije bilo ni gužve u saobraćaju.
Skroman sam,meni dovoljno.

PULYAGARDE je danas pogodilo jako nevreme.
Prognoza za Andoru je bila još lošija.
Jedino razumno je bilo ostati ovde,naravno uz blagoslov domaćina i na moju veliku žalost i ove godine zaobići Andoru.

Andora je pod snegom i temperatura preko dana je bila -6’C
Veoma rizično i nimalo poželjno.

Opet sam bio koristan,prošetao do sela po namirnice. Ima oko 2km. Družio se sa drugarima pored puta.
Napravio selfi.

Sasvim običan dan.

U istoimenoj pesmi EVE BRAUN na ove stihove se nadovezuje…

“…tražim sve što treba da dam,jedan naglo prekinut san…”

Ne zvuči baš kao pesma za odmor,ali ovaj dan je takav bio.
Kako se kaže,malo sam pomagao u radovima oko kuće.
Treba da otplatim stan i hranu.

Prekontrolisao motor. Pregrupisao stvari po koferima.
I sutra sam spreman za dalje.

Ne znam zašto svi mi koji vozimo motore ne dolazimo u ove krajeve?
Ovde je jednostavno savršeno za vožnju.
Nema gužve,savršene krivine,neopisivi predeli.
Lično znam da nije ništa bolje od Grosgloknera,Madone di Kampiljo,Paso Tonale,Paso Sela ili bilo kojeg pasa – prelaza na Alpima,Dolomitima ili Tirolu.

Možda i znam odgovor ali hteo sam da ga postavim…
Ovo je suviše daleko od SRB. Da bi se stiglo do ovih predela potrebno je dva – tri dana ozbiljne vožnje.

Sunčan dan,opet,malo auto-puta da se zaobiđe Sent Etijen.
A posle sve lokalni putevi.
Krajnji cilj PYLAGARDE – 350km

Dođu dani kada pametan zaćuti,a problemi nestanu.

Danas se stvarno nisam bunio.
Baš nikome,pa ni samom sebi.

Savršen dan,tj.onakav dan koji se zamišlja kada se vozi motor i zbog čega se vozi motor.

Temperatura: od 17’C do 21’C
Putevi: krivudavi
Predeli: pretežno šumoviti,sa prolascima kroz mala prazna mesta.
Iskreno,nikako mi ne ide u glavu,gde nestani svi ti ljudi?
Danas sam prošao kroz gomilu manjih,srednjih i malo većih gradova…nema ljudi!
Opet neki matine,a ja ne znam gde!?